...opet smo u fazi ranjeništva.Samo je sada drugi zglob u pitanju.Kad je sinoć gospodjica karatistkinja išla na spavanje, izjavila je, da joj je ovo prvi put da ide na spavanje sa ovako prvi put povredjenim desnim zglobom.Zinula sam od čuda.Pa bolje da sa nečim drugim, prvi put što joj se desilo, ide na spavanje, nego sa novom povredom.Sinoć me teši jedan poznanik, to su joj sportske, skoro profesionalne povrede.Aman čoveče, pa ima tek pet i po godina.Pa kad je već nakupila godinu i po treniranja, onda šta se čudiš.Da je ostala pri svojoj prvoj želji za baletom, imala bi opet slične povrede.Kao što , kad slika sa temperama, se umaže od glave do pete.
I tako mi je sve nekako ponovo postalo mračno.
I lepo ona ustane danas ujutro, i zatraži-mračno zeleni flomaster.Opet zinem, za boga miloga odakle ovom detetu ovakve stvari.Ma kakav mračno zeleni flomaster.Ma znaš onaj što je zelen, ali nije skroz zelen, nego se njemu doda mrak.Kako mu se doda mrak, misliš, doda mu se crna boja?E tooo, mamaaa,to mi bilo na vrh mozga.Valjda na vrh jezika? Ma znam ja da je ne vrh nečega, ali eto vidiš znam da to ima neke veze sa pameti, a pamet je u mozgu.Ček sad malo, da se mi vratimo na mračno zeleni flomaster, kakav ti je to flomaster?Ma znaš onaj, što je bio u kompletu sa novim flomasterima, pa je jedan bio svetlo zeleni a drugi je bio mračno zeleni.Misliš, tamno zeleni?Mamaaa, ajde da ga nadjemo, mračni, tamni svejendo je.Ali kad ne znam šta tražim...Nema veze mama, ti traži, a ja ću kontrolisati koji si našla i da li je to taj.
Naravno da smo našle mračn zeleni flomaster.A ja sedim ovde skoro 15 minuta u pokušaju da rekonstruišem naš razgovor do tančina....
Нема коментара:
Постави коментар