Čuvaj srce....

Stavila mu je ruku na grudi.Lagano je trazila mesto gde se otkucaju srca najjače čuju.Ne baš potpuno na sredini, ali i ne toliko levo, kao što udžbenici anatomije prikazuju.

_Još uvek kuca-rekao je polupodsmešljivo.
-Znam da kuca-odgovorila je istim tonom.-Samo želim da  osetim koliko je veliko.
-Nema većeg ili manjeg srca, sem u metafizičkom i duhovnom smislu.Fizički, to je kod svih nas isto.Jedan organ.
-Bitan organ.Najbitniji.
-Da, znam da je najbitniji.Pumpa krv.I sve ostalo u vezi sa tim.-iako mu je ton bio još podsmešljiviji nego na početku razgovora, nije joj sklonio ruku sa svojih grudi.Preko tog svog levog dlana, položila je i desni dlan, kao da će započeti-masažu srca, prilikom pružavanja prve pomoći i veštačkog disanja.
-Znam da pumpa krv.Krv, koja kada struji tvojim telom, daje snagu mozgu da izda rukama zapovest da me zagrle.Krv, koja daje snagu glansim žicama u tvom grlu da zatrepere i proizvedu glas kojim mi kažeš "dobro jutro".I tako to, da.

-Onda srce ispada racionalnije od mozga?
-Možda.Ili ga oni sa nedostatkom mašte posmatraju racionalno.No..poenta priče je..
Osmehnuo se:- Srce će biti u središtu te poente, zar ne?
-Tačno-uzvratla je osmeh.-Čuvaj srce. I kao organ i kao metafizički objekat.Kao sredstvo za ljubav i prosvetljenje.Kao gumicu kojom se briše sve loše i kao olovku kojojm se pišu novi redovi.
-A ako neko srca nema?
-Ima ga svako.Čuješ-sklopila je šake  u luk prema njegovom licu, kao da će mu tako pomoći da čuje bolje otkucaj esopstvenog srca.-Samo je možda nečije srce-lenjo,pa ne pumpa dovoljno krvi za mozak, za one zagrljaje i tako to.

-A ako pumpa previše?-upitao je skoro zabrinuto.
-Nijedno previše nije dovoljno za opstanak života i za opstanak ljubavi.
-Dok, pumpa, onda postoji i život i ljubav?
-Ne mora da znači.Neke ljubavi nadžive i srce.Samo bolje je kad je i srce tu, u blizini.

Uzeo je njene ruke u svoje, i naizgled dugo ih gledao.Onda je polako jednu ruku izvio iznad njene glave i naterao je da se pomalo nevešto okrene.Kao u ritmu najlaganije muzike.Stavio je svoju ruku posred njenih grudi a njenu vratio na svoje.

-Obećavam-počeo je svečanim, i nimalo šaljivim tonom,- da ću čuvati srce.
-A ne srca? zadirkivala ga je.
-Ne srca.Srce.Jedno.Kucaju, i pumpaju u istom ritmu, osećaš to?U istom ritmu u kom sam te malopre okrenuo. U ritmu ljubavi i života.
-Misliš?
-Znam.Zato i kažem.Čuvaću srce.Čuvaj ga i ti.Jer jedino to zajedno možemo dobro da uradimo.

P.S.z....zato sto Edvardi i Bele stvarno postoje :))

Muško -ženska posla

-To je baš trulo!
Zabezeknuh se od glave do pete:-Šta je to..trulo?
-Pa, to.Samo dečaci igraju bejblejd.Kao da ja, iako sam devojčica , ne mogu dobro da igram bejblejd. Ne daju mi na da priđem areni koju naprave tamo u boravku.Kažu, da ja te ne znam. Ma nemoj, ja ne znam.Znam sve bejblejdove i znam šta koji može. I bolje potežem onaj potezač od većine njih. Ali neće mi dati da igram. E to je trulo, vidiš.

Samo sam uzdahnula, razmišljajući šta sad na sve to pametno da kažem. Sve me naravno podseti na raspravu koju vodim već godinama, pa sam je vodila i u praskozorje ovogodišnjeg osmog marta.Namerno pišem malim slovom, jer smatram da ženska prava nisu dovoljno faktički i u praksi garantovana i štićena, a veliko slovo O neće tome previše pomoći. Elem, tiče se podele na muške i ženske poslove.Kliširane je priča, ali stalno dobija sve novije pojavne oblike i posledice.

Čak smo i danas, uoči sednice jednog izbornog organa, raspravljali o toj zakonski i jezički proklamovanoj jednakosti među polovima. Rečenica :" džaba mi nju nazovemo psiholo-škinjom, kad izađe na ulicu i neko je ubije od batina i pravosuđe otegne suđenje do zastarelosti ili nikad ne uhvati počinioca" mi je postala lajtmotiv cele priče.Samo, što, kao što rekoh, ima svoje različite pojavne oblike.

Jedan od njih su eto i ti danas spomenuti bejblejdovi. Igračka klasično za dečake. Crtani film namenjen za jačanje srca dečaka i njihovo svakoliko hrabrenje za borbu. Pre toga je bio Bakugan.A pre toga Naruto. Opet, isto klasično crtanofilmsko dostignuće samo za dečake. Dok su devojčicama ostavljene Sirene, Barbike i ostale lepojke. Dakle, ostavljamo nikakav izbor deci, bar sa ove strane: dečaci sa bakuganima i bejblejdovima da se tuku po arenama, dok devojčice, nalik sirenama i drugim princezama na zrnu graška navijaju iz svojih loža mašući im maramicama.

Pa u čemu je problem? Upravo u tome, što reče moje dete, što je ta slika trula. Podela na muško ženske poslove je skroz iščezla.Ili bi trebalo da jeste, ako je ikome od takvih tradicionalista stalo do opstanka, bilo kakvog. To znači da i negde u svojoj psihi treba prelomiti i pustiti da žena istinski nosi uniformu  i svu odgovornost koja uz to ide, da vozi tramvaj, voz ili avion, da roni ili se penje na Himalaje.

Tada će valjda, i moje dete da iz svog plavog ( a ne crvenog) potezivača da pusti svoj bejblejd protiv suparničkog bejblejda nekog dečaka. I neće biti bitno da li je ona pobedila, niti ponižavajuće ako on izgubi. Tad mi cela situacija bila manje-trula, zar ne?