САОПШТЕЊЕ УГ РОДИТЕЉ НОВИ САД ПОВОДОМ 19.НОВЕМБРА, ДАНА БОРБРЕ ПРОТИВ ЗЛОСТАВЉАЊА ДЕЦЕ

То није било моје, твоје нити дете наших пријатеља. Добро, је, хвала Богу, одахнеш. Али је опет било НЕЧИЈЕ дете. Нечије дете које није знало како да изађе на крај са насиљем својих вршњака. Нечије дете које је постало предмет у неком порнографском снимку. Можда је оно, верујући да се ништа неће лоше десити дало своју сагласност. Можда су родитељи тог детета дали сагласност.А можда сагласности није ни било. Него само сурово прекидање детињства.Сурово прекидање живота и илузије о свету, каквим га познајемо из бајки и других прича које смо и ми сами добијали као деца пред спавање.Нечије дете, које је завршило на „штајги“, које продаје себе, своју душу и тело, тражећи помоћ, тражећи љубав, коју није добило, или је није добило у довољној количини. Питаћете, која је то довољна количина љубави и пажње,коју треба показати детету да би оно било задовољно и срећно?

Она се, напомињемо, не мери новцем. И никада немојте мерити своју љубав и пажњу према детету поклонима. Већ мерите моментима у којима сте заједно радили оно што то дете воли, мерите оним заједничким успоменама које ће дете , са вама у главној улози, носити у свом срцу и глави целог живота. И чините добро, и свом , и мом и детету ваших пријатеља. Јер само тако можете и ви и ми да одахнемо и будемо мирни.

Чини се да ни стотине „Армагедона“ неће моћи да зауставе злостављање деце. Јер, треба знати, „Армагедон“ стиже као репресија, као одговор и својеврсна „песница правде“ за оне који су већ преживели злостављање.То значи да ћемо у овом саопштењу апеловати , не као што то обично радимо на доносиоце одлука (Народна скупштина републике Србије надлежна министарства, и други органи власти), већ искључиво и само на ЉУДЕ. Обраћамо се вама и нама, који смо родитељи, или ћемо то тек постати. Или нећемо моћи да будемо родитељи, из ових или оних разлога.Али смо негде још увек у дубини остали људи.Апел је дакле превентиван се састоји у следећем:

1.Обратите пажњу на најситније промене у понашању свог детета.Никако не изигравати истражног судију, нити преки суд, у случају детектовања било каквог проблема.Нити према свом нити према другог детету.Можда управо тај стални одговор на исти питање: „како је било у школи“-„било је добро“, може да крије могуће проблеме. А можда и не. Али уверите се у то, на миран и здраворазумски начин. Детету сте подршка, никако иследник и супротстављена страна.

2.Ако знате за случај злостављања детета, случај породичног насиља, или само сумњате да се тако нешто одиграва, пријавите то надлежним органима. Немојте ово схватити као позив за „лов на вештице“, нити да желимо да се врши пријављивање из пакости или других разлога. Ваша благовремена реакција може спасити нечији живот од угрожавања или потпуног уништења и то не смао у физичком смислу. Али имајте у виду и да исхитрена реакција и неправедно оптуживање може да начини још већу штету.

Данас је 19.новембар, Међународни дан борбе против злостављања деце. Учинимо сви напор да „Армагедон“ не буде вест дана. Учинимо да се , клиширано речено, све вредности врате на своја права и заслужена места. Да одрасли буду заштитници а не злостављачи деце. Да будемо сви безбедни на улици, у кући, у продавници, у школи,на интернету. Да нико не буде повређен или убијен прејаком речју или недоличним чином. Да се детињство врати деци, у сваком смислу.

Ruka koja drži mač

Dama dobija poljubac u ruku. Bilo da je u rukavici, onoj satneskoj, ili svilenoj, bilo da je bez nje. To je znak poštovanja i divljenja muškarca prema toj ženi.No može biti i znak udvaranja, potajnog, onako skrivenog. Momenat dodira dvoje ljudi koje možda cela finasijska klasa razdvaja. Ili starosna klasa. U neka stara vremena, jedan od retkih susreta dva tela koja osećaju nešto , jedno za drugo, i jedini društveno prihvatljiv način za iskazivanje naklonosti.
Izgubilo se, ovo ljubljenje ruku. jedino to čine istinski vernici, nakon bogosluženja. Poljubac za ruku svetog čoveka. Poštovanje i divljenje. Poljubac za damu. Mladu ženu.udovicu. Stariju ženu. Baku. Ali iznad svega poštovanje za  nekoga.

Desilo mi se nekoliko puta, da dobijem taj poljubac. U ruku, naravno,. I uvek je radio onaj instinkt sramezljivosti, neverice da tako nešto još uvek postoji i da još uvek ima ljudi koji su u ovom savremenom svetu spremni da učine jedan takav "out" potez" i poljube ruku žene, usred uzavrele betonske džungle. Ceo čin je nekako nadrealan, a opet dovoljno stvaran. I osećaj, koji ostaje nakon tih par sekundi nečijeg iskazivanja pažnje, čini se , traje mnogo, mnogo duže.

Zbog čega ova priča? Pre nekoliko dana, drugarica je sva ustreptala, ispričala kako joj je suprug, odjednom, iznebuha, poljubio ruku.pružila je ruku ka njemu, da uzme valjda ključeve od kola ili šta već. Nije joj odmah spustio ključeve u ruku, nego je prvo, kao u stara dobra vremena, poljubio njenu ruku. Iznenadila se, naravno prijatno.

-Šta je to sad bilo?

-Mogu valjda svojoj ženi poljubiti ruku?

-Ma naravno da možeš, ali što baš sad i što baš tako?

-E, vi, žene. Sve hoćete da znate. Došlo mi je. Pogodile se kockice. Pogodno si mi pružila ruku. Ljubim ruku žene koju volim, kojoj pripadam, kojoj pripada svo moje vreme vreme i ostatak mog života. Poljubio sam ruku koja miluje, sprema ručak, vezuje mi kravatu, oblači našu decu, sebi fenira kosu, briše suze i pruža najtopliji zagrljaj. Eh da i ruku koja po onoj tastaturi po kojoj si u stanju da čukaš satima, je u stanju da napiše najlepše stihove ali i n ajubojitije kritike. Dakle, u čemu je problem?

Pošto je to izgovorio u jednom dahu, mogla je samo da mu odgovori na isti način. Pošto je još uvek držao njenu ruku u svojoj, okrenula je dlan, i poljubila njegovu ruku. Sad se on zgranuo.

-A što si ti to sada uradila?

-E vi muškarci,-nasmejala se, - sve hoćete da znate. Poljubila sam ruku čoveka koga volim, i kome pripadam ostatak svog života. Ruku čoveka kojom on drži mač kojim brani i štiti svoju porodicu. To je ista ruka koja sigurno okreće volan dok vozi svoju porodicu. Ista ona ruka koja odmahne, kad mu se ponudi neko piće, ruka kojom pridržavaš našu decu.U čemu je sad tu problem?

Očito, ni u čemu. problema nema. samo iz ove priče sledi da i muškarci, oni bitni u našim ženskim životima, naše slabije ili jače polovine s vremena na vreme zaslužuju ovakav gest. Ta ruka koja drži mač uperen prema opasnostima iz spoljnog sveta, naš je najbolji saveznik. I to nije više stvar ljubavi. To je stvar poštovanja i razumevanja.Ako ga tražimo od njih za nas, moramo biti spremne da to isto iskažemo i mi njima. jer to je suština pune i prave jednakosti...zar ne?