Sve dok nismo "popili" prvo izbacivanje sa treninga zbog nestašluka, funkcionisali smo po pirncipu pravila sa negacijom, koja suuglavnom bila nekog polurepresivnog karaktera.U smislu, da kad već vidimo da mudrica počne da pravi štetu, mi upozoravamo da to ne treba da radi.Potpuna preventiva je kad ona ima naučen kod ponašanja unapred, a ne post factum.
Elem.I to prvo izbacivanje je bilod govoreno sa trenerom, jer su pšriznajem bili nemogući, a to nije mogla da svalada ni njegova bezgranična ljubav i prema tom sportu niti prema prenošenju tih veština na te razigrane klince. Taj dan, još njih dvoje je "popilo" izbacivanje, još nekoliko se našlo na klupi do kraja treninga. I tad sam pukla.Vala okrećemo drugi list.
Iskoristila sam što je gospođica otkukala svoje i čekala kraj treniga da se izvini i obeća da "neće više". E tu te čekam.Onda smo uveli -tri pravila.A ona su:
1.Sluša se trener.
2.Ne pravi se nered/haos,/cirkus( u zavisnosti od raspoloženja menjamo ovaj deo).
3.Ponavlja se ono što kaže Tihomir( trener).
I to ponavljamo kao mantru pred trening.Jednom dok se vozimo prema vrtiću, gde s eodržavaju treninzi.Onda kad uleti sa ostalima u slau, i dok se ne poređaju u vrtsu, čučnem na te stepenice koje vode ka sali i pozovem, da ponovi pravila.Baci mi petaka i otrči.Uglavnom se posle vrati sa pečatom kluba na ruci, kao dokazom da je bila jako dobra taj dan.No ima dana kada iako ponavaljamo ovu mantru, vrati se sa lsedećom rečenicom:" Bili smo mi dobri, ali je trener zaboravio to da kaže".To je već znak da je imao malo muka da ih uvede u red, ali je nekako uspeo.Ipak su to deca do 9 godina starosti, a ona je najmlađa.Ali, naravno ima dana, kada dođe sva skunjena i ne progovara kako je bilo.To već znači da su bili neposlušni, i da ih je najverovatnije poseo na parket i držao predavanje o pravima i obavezama jednog karatiste i motivaciji za nastavak treninga.
E jutros smo opet napravili nova tri pravila.
1.Ne trči se u vrtiću.
2.Ne izvode se vratolomije.
3.Gleda se kud se ide.
Dok smo uvežbavale mantru u vožnji, bila je ozbiljna. Međutim čim je videla zgradu vrtića, skoro je preko mene htela da iskoči iz kola.
"Gde ćeeeš?"
" Joooj, zaboravila saaam....ali mama to su nova pravila, treba mi vremena da ih naučim:"
" Šmizlo..slušaj sad...već si dvaput iskretala skočni zglob, mislim da ti je taj zavoj na nozi dovoljna opomena.Pravila treba samo da te podsete na krajnju posledicu, ako ih s ene pridržavaš", i pokažem na njenu nogu.
"Dobro, prihvatam da sam pogrešila ali sada sam osetila bol u obe noge, imam tri pravila i sada će biti sve dobro, jel da?"
" Nije stvar da IMAŠ tri pravila, nego da ih se PRIDRŽAVAŠ".
Na ulazu je samo mahnula rukom, i ja se stresoh.Koliko se sećam, deca su se od roditelja odvajala prvenstveno u mentalnom smislu sa nešto više godina nego što ih ona ima.Upomoć, jel smo mi to ušli u pubertet?Ok, evo i novih pravila za mene:
1.Ne hvataj se za glavu prerano ili previše puta.
2.Ispravljaj, ali ne prepravljaj trajno
3.Uživaj u ovim mudrolijama, jer..postajaće sve bolje, dubioznije i zahtevnije....:)
Нема коментара:
Постави коментар