5.januar 2004.
"/ Sta radis bre ovde?
-Nista, profesore, dosla sam po jos neke knjige, treba da zavrsim jedan clanak, nisam se setila da ih ponesem prosle godine..
-Ti bas hoces da se porodis na fakultetu?
-Termin je kraj januara, ako smo dobro izracunali.Ako nismo, mozda se i porodim na fakultetu...
-Jesi li obavila sve sto si planirala?
-Prvu verziju magistarskog sam predala mentoru 30 decembra.
-Sta ti je rekao?
-Da mi zeli skori porodjaj, da malo odmorim i ja od ovog posla. A izgleda i on od mene, kaze da sam furiozno brzo uradila sve svoje obaveze.. polozila sam i sve klauzure, tj ispite na onom master kursu na nemackm, cekam sertifikat..
-Nemoguca zeno..."
5. januar 2004. popodne
-Zasto pakujes tu torbu?
-Pa za bolnicu.
-Sta ces sada u bolnici?
-Ako niste vi u kuci primetili, u devetom sam mesecu trudnoce. I danas mi je receno da cu da se porodim za dva dana, tj na Bozic. Tacnije, doktorka je rekla da ce, citiram da idem na sto za dva dana. Mislim da je krajnje vreme da pakujem ovu torbu.
-A ti ne mozes, ono kao, da ukrstis noge , pa ne das da izadje jos neko vreme?
-Ne, ne mogu, jer ovo dete hoce napolje, i to ekspresno.Verujem da joj je vec dosadilo da me slusa kako ucim i i pisem i predajem."
Badnje vece, 2004. godine
-Ali gde ces sada, na ovolikom minusu u grad, na to paljenje badnjaka, sta ce ti to??Definitivno ces se poroditi negde usput!!!
-Zato sto je ovo poslednje ovakvo Badnje vece. Vec sledece , ili ono za pet godina ce biti drugacije. I ja cu biti drugacija. Ali ce tada biti tu jos jedno bice, koje cu ja uciti znacaju Badnje veceri i tog paljenja badnjaka.Ucicu to bice o svim obicajima koje sam ja sama morala da saznajem.To bice ce imati 5, 7 ili 10 godina i upijati , uciti i jednog dana i sama donositi svoj mali badnjak na isto to mesto kao ja, i gledati kako njegova buktinja raste i slavi rodjenje nekog, kao sto cu ja slaviti njeno rodjenje, i bogatstvo koje ce ona doneti.
-Ti znas da je moj otac umalo zaglavio Goli otok zbog nosenja slavskog kolaca u crkvu.Zato su vera i crkva i ti obicaji bili van snage u nasoj porodici. I zato ni ja ne verujem.
-Ali moras naci veru,U necemu, u nekome.Moja vera ce biti u ovom bozicnom detetu. Od cijeg rodjenja vise nista nece biti isto. Zbog koje ce svako dalje badnje vece biti jos drugacije, srecnije i nadam se zasticenije.
-Bogte, puca led.
-I ne pucao, minus 17 je.
-Ti sigurno ne mozes da ukrstis noge, ili izvedes neku tvoju mambo dzambo stvar i zadrzis to dete, jos neki dan?
-O, pa ne mogu.To je Jarac, i ako nisma ranije verovala u te horoskope, pocecu sada, jer svom snagom hoce bas na ovih minus 17 da dodje na svet. Probala ja, sinoc ubedjivala, pustala i Strausove valcere i tesku rok muziku i boktepitastasvene, jok.Hoce. sem toga, mislim da ce joj stvarno treba veci prostor.
_za sta?
-Za sve one borilacke vestine kojima se bavi od svoje 18te nedelje zivota. Za sve one spage koje je izvodila i prestravljivala mi studente koji su mislili da cu se poroditi usred kolokvijuma.
7.januar 2004 godine, 11h.
-Necu da se vratim na moj sto,pa nisam dosla na klanje.Nije mi nista porodjaj mi nije poceo, vi tu kafenisete a one dve zene sa mnom u sali dusu ispustaju.
-Gospodjo, vi ste samo pod stresom, morate da idete na svoj sto.
-Ja necuu da idem ni na ciji sto, dok ne dovedete dezurnu doktorku da pomogne zeni na onom stolu do zida.Sa jednim njenim detetom nije nesto u redu!!
-Kako sa jednim?
-Pa od 8 h jutros slusam dva razlicita tkucaja srca, sad je jedan poceo da usporava.
-Vi gresite, ta gospodja ceka jedno dete.Vi ste uznemireni.
-Joj , jesam uznemirena, ali samo zato sto razmisljam po koliko tacaka da vas tuzim za nemar cim izadjem odavde. Uznemirena jesam, al luda nisam.
Doktorka je usla u nasu salu milion puta. i uvek ponavljala istu recenicu: ne skaci kao zec, ti si na programu u podne. jest, ide tv program i ti si kao vesti u podne.Posle toga rucak i podnevna dremka. Konacno mi je prisla:
-Ona vasa cimerka, rodila je bliznakinje.
-Jesu li sve tri dobro?
-Carski rez je skratio sve. Nije ni znala da nosi bliznakinje.Samo je osetila da vise ne moze da radi u polju, i odmarala. Mehanicki smo je prikljucili na jedan CT. Jesam i ja cula neko cudno odzvanjanje kod nje.Ali..
-A moja druga cimerka?
-Preveliki decak.Jedva, ali sve je opet ostalo proslo ok. Podne je.
-Znaci sad ja?
Da, sve smo sredili, sve porodili pre vas, sad ste vi na redu. Brojite od deset unazad.
-Sta ako me ne uspavate ni do jedan?
-Onda, ubacio se anesteziolog, zovemo medveda iz pecine da vas osamuti.
deset, devet..tri..pola tri..
Svoju prvu bitku je dobila vec treceg dana zivota.Tada smo sprecile pokusaj korupcije, jer nam je dezurna pedijatrica rekla da dete ima iscasene kukove i vodenu glavu, i da treba duuugo da dolazi u njenu privatnu ordinaciju.detetovi APGARi su bili 10, , tako da je sve to otpalo.
Drugu borbu je zapocela cetvrtog dana svog zivota.Neobicna anemija je pocela brzo da je slabi, da bi shvatili, nakon 8 bockanja da se njena krvna podgrupa ne slaze sa mojom. Stalno govorim, svi mogu da mi piju krv, samo ti ne mozes. U roku od cetiri dana je izgubila 1 kg i vratila 1,3 kg. Doze krvi nije bolnica obezbedila, nego moja porodica, i to iz Bg.
Na pragu svog prvog dvocifrenog rodjendana, belezi :
da je kinula -jednom godisnje.
Izvrtala skocne zglobove na obe noge, po dva puta.
Da se ne boji grmljavine, zmija i da je punih sest dana ima kucnog ljubimca zabu.
Da svira tri isntrumenta i prica i peva na cetiri jezika.
Da nema te Vikipedije koja ce imati odgovore na sva njena pitanja.
Da voli srpsku srednjovekovnu istoriju, Gospodara prstenova, Hobita, Instrumente smrti.
Da najstrasnije grdi sve one koji aplaudiraju posle himne, jer posle himne se samo ruka drzi -samo na srcu.
Da crta manga likove, pravi igrice i trci kada spava.
Da redovno pali svece za sve koje je izgubila.
A sve je pocelo tako sto u stvari nijedan moj mambo dzambo trik nije mogao da je zaustavi u dolasku.
I valjda pola naseg komsiluka prestane konacno da je zove Kristina:))
