Naši sms životi

Ne znam šta mi je ovih meseci...kad sam pre par meseci čitala knjigu Vatra od Ketrin Nevil, a koja je nastavak veoma uspešne Osmice od pre više od 20 godina, onako me je štrecnula pogibija jednog od glavnih junaka, šahiste Solarina.Kroz celu prethodnu knjigu sma ga pratila, igrala zajedno sa autorkom misaone igre na koje ih je sve terala Monglanska garnitura, ejdnako moćna kao i najveća suma novca na svetu..a onda, me opet štrecnu pogibija još jednog lika iz knjige, Vladimira.
Vladimir i Olga su profesori u muzičkoj školi. Oboje u brakovima koji imaju svojih očito velikih mana. Između njih se rađa jedna jaka emotivna veza,koja ne jenjava i kada Valdimir u potrazi za boljim poslom ode u daleki Katar, a Olga lunja sa bogatim muzem političarem po celoj Evropi.Zašto je ta veza toliko neobična?- pa u tome što o njoj u knjizi Roaming čitamo iz -sms-ova Olge i Vladimira.
I onda me je definitivno štrecnulo.Ma mi svi vodimo takve sms živote.Pa i onda, kad je moja nesretna i kukavna kartica 064 mreže crkla, i nisam bila dostupna više od pet sati, e tada mi je sve postalo kristalno jasno.Jest to bilo pre više od dva meseca, ali mi je još u glavi slika taksiste koji skoro da vrišti od smeha, dok moj telefon skakuće pored mene na zadnjem sedištu, jer prima poruke o propuštenim pozivima u tih 5 sati.Skakutao je tako od Spensa do centra Kamenice, već sam pomislila da ću morati sutra ponovo u MTS da tražim novu karticu, again, jer će mi ova pregoreti, od svega toga.Bilans: 47 propuštenh poziva, na sreću dosta njih je bilo sa istih brojeva, ali opet... i 34 sms poruke.
Ubedljivo najlakši i najzastupljeniji vid komunikacije. Najlakši način da nekome pokažem da ti nedostaje, da ti treba nešto od njega, itd..jeste da mu/joj pustiš poruku.Ili MMS, ako tvoj teleofn ima tu opciju.
I onda pregledah taj moj teelfon, koji je ipak izdržao i ovo iskušenje.Dakle, tu je i Marko iz Vašingtona, i Damir iz Doboja, i Jasmina iz Maribora, i Goran iz Beograda, i Ana iz Minhena....komunikacija više nema prepreka. A sadržina...i cirkularni sms-ovi sa vicevima i božićnima/uskršnjim željama koje zaista ne znam ko smišlja, i čitave društveno političke rasprave, psihološki profili različitih ljudi, konstruktivne kritike i mene i drugih....i izjave raznih vrsta...i što je najgore od svega, sms-ove brišem tek kad mi se ceo telefon ispuni sa njima. I onda hvatam sebe kako odlučujem koju ću brisati, a koju ću ostaviti još malo da živi u mom telefonu. veorvatno ću je obrisati sledeći put, ali...možda mi zatreba, da me njena sadržina oraspoloži, podseti na neko emociju, događaj...prosto se vežeš za tu poruku kao što smo se ranije vezivali za porukice ispisane na komadićima papira, delovima salveta...
I ranije mi je padalo napamet da napišem neki sms roman, ali me je neko, kao što se već vidi pretekao.Nema veze...nastavljamo svoje sms živote i dalje....ali zaista, ponekad treba podići glavu od tog displeja i pogledati napolje..sunčan dan, možda sa malo kiše nas čeka izvan bezbedne zone tog displeja....