Koje igre igraju babe i unuci i majke i cerke...

Podseća defnitivno na onu knjigu Koje igre igraju narkomani.Pa skoro da je tako.Addicted to family liasons...
Koje su to igre?
Babe i unuci su sjajni dok su sami.Najbolji drugari.LJubav do neba.Nikog nema sem njih i njihvoog malog univerzuma u kome je skoro pa sve dozvoljeno, čak i ono što roditelji ne dozvoljavaju a babe negde apriori zvocaju roditeljima kad im se sluuučajno omakne da deci takvu aktivnost dozvole.Najviše na svetu celom su najbolji drugari.Ma, nema čega nema.
E onda dođe roditelj sa posla. Uglavnom majkica mila.ONo preslatko dete se pretvori u neko drugo, jer sada njače, bacaka se, upada u reč, svađa se sa svojoom najmilijom bakicom koju je do malopre obožavalo a sada je ona dečje nesuptilno skoro naglavačke izbacuje-out, breee!Mama je tu, mama je in, ti si out, hoću samo ja mamu, ne možeš ti nju, nemaš ti nikakva prava da sada pričas sa njooooom, idiiiii....
Uh.

Ova igra se završi potpunim kolapsom majkice mile, koja jedva čeka naredni radni dan, gde će joj verovatno pucati glava od obaveza, ali barem neće morati da izigrava UNPROFOR zonu, niti da bude optuživana za genocid u Ruandi od strane dva bića sa kojima je, mukice moja, u krvnoj vezi. Psiholozi su u stanju da ovu vrstu igre, tj ovakav tip igre zovu ljubomorom, ili još gore, borbom za primat na domaćem terenu.Jer I baba i unuci su domaći na terenu središnje figure, tj roditelja, ali lično prisustvo te krvne spone dovodi tu bezgraničnu ljubav u stanje neograničenog rivalstva, gde su sva sredstva dozvoljena. Čak je i dozvoljeno da se zamene starosni kodovi, pa da s edete ponaša zrelo i odgovorno, a baba, kao Hogar strašni nakon izgubljene bitke, ranjivo i nemoguće, vrati mi moje krpiceeeee....!
Druga vrsta igre je majke i ćerke.Posebna je vrsta igre između majki i sinova, ali nekako, budući da sam ćerka, više me interesuje ovaj tip igre.

Dakle, one sve znaju bolje od vas, čak i kako se osećate i kad ništa ne osećate. Prave analize vašeg društvenog, privatnog, poslovnog i svih ostalih sfera života, i to uvek kad im ne tražite.Tačnije, to vam nikada ne pada na pamet, ali eto, dobijete uz jutarnju šolju kafe, kao MIlan tarot lično da vam predviđa dan.Njihova iznenađenja su samo za njih iznenađenja, a za vas su uglavnom-šokovi finansijske i psihološke prirode.Njihova reč je uvek poslednja, bilo zato što druga strana samo ućuti i više ne progovara, ili zato što one ipak imaju malo više slobodnog vremena za razradu svih mogućih scenarija vašeg ličnog odricanja od priznavanja sopstvene propasti.

UH na kvadrat.

Kažu, again,psiholozi, da posebno u matrijarhalnim porodicama, gde je majčinska figura bila jaka i dominantna ili je u pitanju nepotpuna porodica sa majkom, koja je razvedena ili udovica...dominacija nikad ne prestaje.Takva dominacija rađa dva tipa ćerki.Ili potpuno pokorne, koje prihvataju svaku kritiku, i koje najčešće svu majčinu frustraciju prihvataju na sebe, i neretko završe u još gorem psihološkom stanju od majke.Drugi tip su jake i nezavisne osobe.Ćerke, koje su još jače i dominantnije u svojim porodicama, ali uvek svesne onog što su morale da urade da bi ostvarile takvu poziciju.Takve ćerke su onda contradictio in adiecto, jer iako autorativne su istovremeno i neverovatno bolećive, na sitnicama, koje im majke strašno zameraju. NO , one ipak imaju integritet kojim stoje uz svoj stav, kao uz tvrđavu.

Zašto cela priča o igrama koje igraju babe i unuci i majke i ćerke?

Pa danas je moja mudrica rekla da lepo što je baba glavna kad su njih dve same, ali kada ja dođem kući zna se da sam ja glavna i tu nema rasprave.
Odakle ti to, mooolim te?
Pa baba je prestala da ti prepričava vesti od danas, jer je skontala da ih ti već znaš pre nego što ih objave. I kažeš nam da se otimamo oko daljinca kao dvoje male dece.ALi ja odbijam takvu reč, ja nisam mala, ja ću biti školarac. Dakle, neko drugi je mali, i to i ti i ja znamo....

Dakle koju igru njih dve igraju sa mnom?