Koliko Ponosa jos?

...da bude jasno:nisam protiv gej populacije.Tačnije, LGBT populacije.Mislim da je u Srbiji danas mnogo bolnije pitanje nečija politička pripadnost, nego šta radi u svoje slobodno vreme. Jer čini mi se da se ima dosta ljudi koji s ei politikom bave u svoje slobodno vreme, što za državu nikako ne valja.
Ovo je jedna drugačija vrsta korišćenja slobodnog vremena. Pa i u Zaknu o zabrani diskriminacije je ipak ostalo da je seksualna orijentacija privatna stvar, nalik i odluci da zaključite brak sa bilo kojim heteroseksualnim partnerom.I da niko ne može biti nateran da iskazuje svoju seksualnu orijentaciju niti da bude stavljen u nepovoljniji položaj zbog toga.
E onda dođe Gej strej alijansa , organizacija iz Bg, koja pozove celu Vladu republike Srbije na Dan Ponosa.I Evo, već danima trube, viču, zahtevaju, zajedno s ahiljadama radnika koji štrajkuju ili najavljuju tek štrajkove, i sa svim vestima o novom svinjskom gripu, truuubeee do besvesti o tome, kako sram bilo našeg premijera, nije s eizjasnio da li će on doći sam i/ili dovesti i celu Valdu na Dan ponosa.
Ajd sad ovako čisto pravnički.Seksualna orijentacija je privatna stvar, po zakonu.Neko će je iskazivati u javnosti smao po svojoj ličnoj odluci.To bi onda podrazumevalo i davanje podrške toj grupaciji zar ne? Ovo što se čini trenutnpo u javnosti jeste stvaranje atzv.atmosfere linča Vlade ako ne dođu kolektivno na Dan Ponosa.Samim tim, i njihovo pozivanje i medijska kampanja koja s eapriori ovih dana vodi protiv Vlade, jeste -svojevrsno kršenje gorepomenutog zakona ali u širem kontekstu i Krivičnog zakona, jer se ne sme ni od koga upotrebom sile, ucene ili na drugi nezaknit način iznuditi neko činjenje, ili nečinjenje, u ovom slučaju-podrška dolaskom na taj događaj.Mislim da je Vlada, nakon povlačenja predloga zakona iz procedure, zbog prigovora tradicionalnih crkava baš u ovom delu, te naknadnim ipak ostavljanjem svojevrsne zaštite upravo ovoj manjinskoj grupaciji, iskazala svoju-prećutnu podršku.I zaista mislim da naša Vlada ima ozbiljnije probleme od toga, da li će otići na Dan ponosa i ko će tamo otići. Sa mogućom pandemijom meksičkog gripa, socijalnim nemirima, 2200 samohranih očeva u Novom Sadu koji su potpuno skrajnuti i sa margina društva i koji trpe diskriminaciju gde god se pojave.. ovakva "aktivnost", koja je potpuno privatna stvar, preti da postane "javna" stvar, i da se počne vršiti obrnuta diskriminacija i stigmatizovanje onih koji ne podržavaju ovu grupaciju.
rekoh na početku, nisam protiv njih.Ali sam protiv agresivnog pristupa, kojim na sve načine pokušavaju da svoju privatnu stvar naprave-državnom stvari. A to ne valja.