Najjaci samo ostaju

Bilo jednom jedno prolece.
Kad sam uz ovu pesmu bodrila nekog.
Proveravala njegove uradjene zadatke iz matematike.
Brojala mu uradjene sklekove, zgibove.
Prijemni na kome su se birali najbolji kandidati, bez ikakvih veza i vezica.
Prijemni iz nekoliko delova.

Polozio ga je i prosao sve kvalifikacije.
Postao pripadnik KOV.
Nema dana da kada cujem ovu pesmu, ne pomislim na to prolece.

https://www.youtube.com/watch?v=yWzlTbVYbvE

24.mart 1999.

=Dragoslave, pocelo je!
-Ma sta si se zadihala, sta je pocelo?
-Gadjaju nas. Crveni se nebo.Ode kasarna na Majevici. Malopre su gadjali i kasarnu na Paragovu.
-Ne verujem ja u to, odakle ti to?
-Covece.Pa ti i jos par miliona ljudi ste propustili info da smo negde od novembra prosle godine u stanju neposredne ratne opasnosti.Sad je pocelo ratno stanje.

Par sati kasnije, sam izasla iz atomskog skrovista, u kojem sam provela noc, prevodeci izvestaje programa sa satelita ljudima u sklonistu. BIlo je kao na kraju svakog vikend izlaska, svuda mrak i tisina, samo reklame blinkuju.
Medjutim, nije bilo smeha i uzurbanosti za sutrasnji dan.
Osecao se garez, strah i smrt.
Jeza koja ide kroz coveka.

Slavim jos dva rodjendana.Pola sata pre nego ce biti srusen Most slobode, presla sam na sremsku stranu autobusom,nepovredjena.Autobus posle nas nije imao tu srecu.

Na 20 m od mene je eksplodirao projektil.Necu nikome, ni najcrnjem neprijatelju pozeleti da oseti taj toplotni i vazdusni udar, koji te odigne od zemlje i odbaci.

I sad vi meni kazete nesto, pomirenje i tako nesto?

Necu vam oprostiti 78 dana zivota koji smo svi propustili da zivimo, kao i svako prolece.
Necu vam oprostiti Milicu Rakic i Olega Nasova.
Necu vam oprostiti Surdulicu, Aleksinac, i klinicki centar i pijacu u Nisu.
Necu vam oprostiti moje mostove.

Sram vas biti nece. Niti zelim da mene bude sram sto vas nije sram.
Ali sve se placa, i sve se vraca.

Razgovori sa njom I deo.

Nasi su razgovori sasvim cudni, do beskraja i nazad.
Ponekad mi treba cudo i vecnost da ih rekonstruisem.
Ovo su neki od njih.

-E , znas sta se desilo na treningu?
-Cim tako krenes, prosto se bojim...
-Aaaaa, pa izvrnula sam rame.
-Kako si izvrnula? Izvrce se clanak, a rame, povredjuje, dislocira, iscasi, al se sigurno ne izvrce.
-Jao, mama, velika stvar, bitno da rame malo izaslo na jendu stranu pa smo ga vratili nazad.

Istorija se ponavlja.
Moje desno rame je isto "prezivelo", nakon 23 uzastopnog servisa ...

-Da li je pravo tesko?
-Sve je tesko.Zavisi od motivacije koju imas, kada nesto upises.
-Ja cu onda upisati pravo.
-Motivacija ti je?
-Pa zbog pravde. Zbog hapsenja kriminalaca i donosenja pravih zakona.Sem toga, neko mora da ti pomaze kad pises te silne zakone, i promene i amandmane. A hoces li mi ti biti profesor za osam godina?
-Bicu , naravno.
-ONda da budes prema meni kao i prema ostalima.Ne bih da se provucem zato sto sam ti dete. Sem toga, umem ja sa tobom da izadjem na kraj.
-Lepo do tebe zaista. A sad molim te da se bacis na zavrsavanje domacih u cetvrtom razredu.Od studija te deli cetiri godine osnovne i jos cetiri srednje skole, gde te druge cetiri uvek nekako zaobidjes...

-Sta je to vestak?
-Osoba koja je strucna u nekoj drugoj oblasti, nije inspektor, ali je recimo lekar, arheolog, ekonomista.
-I sto ga onda zovu, da objasni nesto inspektorima sto oni ne znaju. Jednostavno ne znaju jer ne poznaju medicinu, forenziku i slicno.
-Aha.Znaci vestak je kao pomocnik inspektora, Ali njegovo misljenje vredi vise od inspektora?
-Tako nekako..
-ONda mi se ne isplati da budem inspektor.Bicu vestak. Dzaba meni znacke, ako onaj lik u mantilu vodi glavnu rec.

-Rekli su mi juce da sam streber.
-I besna si?
-Naravno, pa nisam bolesna od neceg neizlecivog, samo ucim i dobijam ocene zbog toga. U cemu je problem?
-U tome sto izgleda ti koji su mislili da ce te tako uvrediti , su te samo naljutili.
-Jeste, bas sam besna.
-A da probas da objasnis kako citanje, ucenje i istrazivanje stvaraju i otvaraju nove svetove i mogucnosti?
- Ne vredi. Zasto je tesko danas biti dobar i posten, kazi ti meni?
-Ako pocnem onu pricu o tome kako se sistem vrednosti promenio i da su svi krivi sto su to dozvolili....
-Tu pricu znam. Nego hocu da znam koga i gde da strpam u neku corku, zato sto vredja onie koji rade a ove sto ne rade stavlja na naslovnu, e, to me zanima.

To save the lives

Pre nekog vremena , slučajno sam imala sledeći razgovor sa poznanicom:
-On nju voli, znaš.
-Voli je i pored toga što joj sve to radi? Što je ponižava u društvu što je guši svojom ljubomorom i sumnjiči je da je sa svakim koga pogleda ili ne pogleda?? Ma,daj.
-Ali, znaš, to je u stvari baš zato što je on puno voli.Jednostavno ne želi da je deli sa drugima.
-Vidi, to nije ljubav, ako se pita čika Frojd.To je psihičko zlostavljanje, koje će , ako već nije kulminirati i fizičkim.I tada ćeš pretpostavljam reći da je to-romantično.
Dakle, suština je da je on voli, ali forma malo iskače iz okvira normalnog ??

Kao pravnik, uvek ću reći da je forma bitnija. 

Jer uspeva sve različite slučajeve da podvede pod istu normu, da bi pravednije ocenila, procenila i presudila.
Jer uspeva da smiri sve emocije koje su normalne u „spoljnom“ svetu, da sve svede samo na puke činjenice, motive, fakte. 

Kao što reče pre nekog vremena jedan moj student- ne može se sprovesti postupak po vanrednom pravno sredstvu ponavljanje postupka ako je izvršena kapitalna kazna. Pravo na grešku, u ime suštine, ne postoji u ove dve profesije, već prevagu odnosi- forma.

Forma je naravno kruta i nesavitljiva.Međutim ne mora uvek takva da bude. I ustavi mogu da budu lakše promenljivi, tzv.“gipki“ ustavi, zašto ne bi i zakoni?

Zašto ne bi to diskreciono ovlašćenje, koje postoji već u sudijskoj profesiji kao i u okviru ovlašćenja policije, spustili na ovaj nivo i povezali sa formom? I učinili ustupak –suštini?

Suštini- da se blagovremeno i brže detektuje signal mobilnog telefona i pronađe nestalo lice, tim da se i poveća verovatnoća pronalaska živog, posebno ako je maloletno.

Suštini, da se brzo krene u potragu za nestalim licem kod koga postoje suicidne namere i da se spreči krajnji ishod.
Suštini, da se krene u potragu za starim licem.Za bilo kojim licem, na vreme i da spreči njihova zloupotreba ili , još crnji scenario.

Glasam za formu, sa (kontrolisanim) ustupcima u korist suštine.
To save the lives.

Top Gun

Ovaj film smo gledali godinu ili dve kasnije, tada u SFRJ.
Tada sam prvi put u zivotu, oslanjajuci se na svoj sluh, odsvirala na klaviru ovu pesmu i uvodnu melodiju.
Mnogo bitnije od svega je bio poster, u vise nego prirodnoj velicini, glavnog glumca.
Ne toliko zbog glumca, nego zbog toga sto je na glumca i neko meni tada veoma drag.
Nesto svetlije kose, i ociju, ali sa identicnim polunamrgodjenim izrazom lica, koji se u sekundi pretvarao u veliki osmeh.
I Nikako da mu to kazem, svih ovih godina.
I svakog puta, kad pogledam ovaj film, ili samo video klipove s amuzikom iz ovog filma, ne mogu a da ne pomislim na njega.
Sto je bio stariji, sve je vise licio na ovog neobuzdanog divljeg ali pravicnog mladica u filmu.

Jednog od ovih dana, reci cu mu to.Da niko nikada nije bio kao on.
Niti ce biti.

Ali mislim da on to vec zna...

Septembarska groznica

Zato sto verovatno obe nismo normalne, jer nit se ona boji ili strepi ili sta god u pogledu tog njenog polaska u u skolu sutra a ni ja.

Zato sto znam da ce upravo ovakav stav da ima i sutra i svih ostalih dana, jer u tom stavu i spava.

Zato sto se raduje novim treninzima rvanja, ruskom decjem horu i casovima istorije i biologije. I informatike, i rusinskog i matematike i muzickog. I svim ostalim vanskolskim aktivnostima.

Zato sto hoce i pored svega da bude skromna i da ne istakne ono sto ima puno pravo da istakne: svoju pamet. Imas je mila, ne zato sto ja trckam kod ucitelja i nastavnika, vec zato sto je imas, pa imas.I bogme, znas dobro da je koristis.

Zato sto je vec u junu okretala knjige za novi razred. I zato sto je spakovala torbu, zvocajuci, kako moze cas stranog jezika pre casa maternjeg, srpskog jezika.

Zato sto je do besvesti sklapala Rubikovu kocku , vec lezeci u krevetu, a crkla bi da mi prizna da je ipak neka frka hvata od tog Sutra.

Zato sto je i pored svih mambo dzambo trikova da pokaze koliko je odrasla, ipak i dalje dete.Dete, onoliko koliko te godine dozvoljavaju.I sportski nastrojeno.Takodje, bez pardona za svakog ko cini nepravdu i hoce leba preko pogace ili da se provuce, uvuce negde, nekome.

Zato sto je to zmajce.

Srecan ti polazak u peti razred.
Ovog puta te samo ja ispracam.

Sa srcem velikim za sve koji nedostaju na tom tvom polasku na drugi sprat skole, medj vise razrede.