O popustanju

Kad vidim da ulazi u kuću sa tim posebnim izrazom lica, odmah znam u čemu je reč.

-Koja je sada aktivnost u pitanju?

-Kako znaš?

-Zato što imaš taj izraz lica, čiste sreće što si otkrila neki novi izazov.

I onda, znamo obe dobro,počnem sa predavanjem.Kako svaka nova aktivnost oduzima deo slobodnog vremena.I oduzimaće dok ne počne da joj krade i vreme od preko potrebnog sna, koje će koristiti da odgovori svim svojim školskim i vanškolskim aktivnostima.Zna da ću joj pored onog pravila da se u našoj kući i životu govori samo istina, postaviti i ponoviti samo još jedno pravilo: kada u nešto kreneš, „guraš“ dok ne završiš.Ideš dok se ne završi ciklus, trajao on mesec dana, polugodište,godinu ili više godina.Dok ne dođeš do nekog kraja, odustajanja nema.Ne prihvata se da te mrzi, da ti se ne ide, da je baš sad počela serija, itd, jedino te vremenske neprilike „spašavaju“.

Kažu mi, baš si stroga. Nisam, svega mi.Samo hoću da je naučim, kao što je mene moj otac naučio da dobro razmislim pre nego što novu obavezu preuzmem, da napišem razloge „za“ i „protiv“ i da krenem, dok ne završim.Tako je od mene napravio principijelnu i doslednu osobu.Popuštanja nema, jer ni život neće popuštati. Život ne popušta ni suzama, ni molbama, ni kiši ni vetru, ni suncu.Neumoljivo ide dalje.

Tokom advokatsko-pripravničke prakse, moj prvi principal me je naučio starom advokatskom pravilu: uvek traži malo više, da bi dobila ono što zaista treba da dobiješ.Ne preteruj sa zahtevom nikada, jer nerealni zahtev se odbija.Suviše nisko odmeren zahtev govori da ne ceniš ni sebe ni stranku. I onda, popustiš drugoj strani.U toj igri moći, druga strana će misliti da si-slabija, i popustila.Međutim, popustila si tačno na onoj liniji na kojoj si i htela.Prikriveno, pobedila si.Kolege advokati  već 50 i više dana su u obustavi rada.Nadam se da znaju gde je ta njihova linija popuštanja, u suprotnom će druga strana njih –pobediti.

Uloga profesora me je naučila još jednoj vrsti(ne)popuštanja. Ponekad moramo da zaustavimo nečije napredovanje na studijama.Taj Oktobar 2 iliti socijalni rok svim nastavnicima je gori od Noći veštica. Ili ćemo popustiti? I dozvoliti da sutra, ili u daljoj budućnosti, isti taj mladi čovek ili žena npr.napišu neki zakon koji neće imati smisla jer nisu naučili ono što je trebalo,kada je trebalo? Popuštanja nema.Ili ima? Dvoumim se, svake godine, ponovo i ponovo.

U stvari, popuštamo uvek u ljubavi.Sreća voljene osobe je i naša sreća, sve dok ne postane i- naša robija.Današnja ljubav podrazumeva uvek jednog jakog i drugog slabog. Lako je nekoga zavoleti i činiti srećnim.Teško je, najviše u ljubavi ostati-dosledan sebi, ne pogaziti sve svoje i navesti drugu osobu da te voli- zbog svih tvojih i vrlina i mana.Priznajem, tu jedino mogu da popustim, jer ljubav me, kako kažu „pomeri iz mesta“.

            Kad ste u pravu, ne popuštajte.Nema tih lanaca, katanaca i rešetki koje mogu da vas zaustave. Ne popuštajte iz principa.

Zbog toga što cenite  i volite sebe. 

Tradicionalne vrednosti

Kad god najavljuju neku manifestaciju koja se održava tek drugi ili treći put,kažu:održava se tradicionalno već drugi ili treći put. Da bi nešto postalo tradicija i običaj u navedenom smislu,mora da protekne dvocifren broj godina. Minimum 40 godina,što je odgovaralo ranijem stvaranju dve generacije ljudi,sposobne i spremne da preuzmu neke radnje od svojih predaka u obliku u kojem su ih oni preduzimali. To znači da je tradicija nasleđivanje nekih vrednosnih i drugih obrazaca u ponašanju i delovanju,bilo od neposrednih predaka ili društvene,kulturne i druge grupe kojoj čovek pripada.

Moja lista tradicionalnih vrednosti,imajući u vidu moje poreklo,pretke i profesionalnu opredeljenost izgleda ovako: 1.Porodica. Moja sigurna kuća, i jedina prava kuća koju svako treba da ima.U periodima iskušenja,previranja,mnogih smrti koje su nas zadesile i brojčano oslabile,ostali smo porodica. Trenutno sa mnom kao matrijarhom na čelu.Branile smo, štitile jedna drugu i svoje srodnike, i to ćemo uvek raditi.

2.Poštovanje roditelja.Ono se suprotno savremenom shvatanju ne kupuje skupim poklonima,tabletima,patikama,fensi odećom za decu.Ono se stvara kao skup osobina koje jedan roditelj ima, i doslednosti da će s euvek isto ponašati.Ono se ne zarađuje strahom od batina i šibanja.To je dvosmeran odnos, za čiju izgradnju danas nemamo vremena jer žurimo kojekude za zaradom.

3.Izvršenje pravde. Utešno deluje maksima da je pravda spora ali uvek dostižna.Međutim,kao pravnik tražim i više od pravde, ali i od ljudi.Sudim objektivno, nikad na prvu loptu.Uklonim emocije,koliko god to bilo teško-i sudim.Ne napadam i ne mrzim, i ne generalizujem,.Prosto,svakome treba dati njegovo, nagradu ili kaznu.

4.Prijatelji i kumovi. Bilo da su venčani ili krsni kumovi.Bilo kakvi koji nisu uz vas zbog koristoljublja.Oni prijatelji,koji vam to postanu u sekundi, i koji bez po reči sednu u kola i pređu 400km do vas, da samo budu kao podrska uz vas. Biti nečiji prijatelj ili kum nije počasna titula ili diploma kupljena na ćošku,to je trajna odgovornost i vrednost. 

5.Biti čovek.Human,postojan. Ne mućkati, ne varati, ne lagati, ni sebe ni druge.

6.Vernost. Veran i lojalan svojoj porodici, svom supružniku, svojoj deci,svojim prijateljima, svojoj državi. Ne prodati ih za večeru ili tepsiju praznog bureka. Kažu,sve sem porodice možemo birati, s tim da deca negde nekako izaberu nas. Međutim,ja ne bih menjala ništa od onoga što se i može promeniti.Svoje prijatelje i kumove ne dam.Svoju državu,takođe.

A kako vaša lista tradicionalnih vrednosti izgleda?

Objavljeno u Novinama novosadskim, oktobar 2014.

Najjaci samo ostaju

Bilo jednom jedno prolece.
Kad sam uz ovu pesmu bodrila nekog.
Proveravala njegove uradjene zadatke iz matematike.
Brojala mu uradjene sklekove, zgibove.
Prijemni na kome su se birali najbolji kandidati, bez ikakvih veza i vezica.
Prijemni iz nekoliko delova.

Polozio ga je i prosao sve kvalifikacije.
Postao pripadnik KOV.
Nema dana da kada cujem ovu pesmu, ne pomislim na to prolece.

https://www.youtube.com/watch?v=yWzlTbVYbvE

24.mart 1999.

=Dragoslave, pocelo je!
-Ma sta si se zadihala, sta je pocelo?
-Gadjaju nas. Crveni se nebo.Ode kasarna na Majevici. Malopre su gadjali i kasarnu na Paragovu.
-Ne verujem ja u to, odakle ti to?
-Covece.Pa ti i jos par miliona ljudi ste propustili info da smo negde od novembra prosle godine u stanju neposredne ratne opasnosti.Sad je pocelo ratno stanje.

Par sati kasnije, sam izasla iz atomskog skrovista, u kojem sam provela noc, prevodeci izvestaje programa sa satelita ljudima u sklonistu. BIlo je kao na kraju svakog vikend izlaska, svuda mrak i tisina, samo reklame blinkuju.
Medjutim, nije bilo smeha i uzurbanosti za sutrasnji dan.
Osecao se garez, strah i smrt.
Jeza koja ide kroz coveka.

Slavim jos dva rodjendana.Pola sata pre nego ce biti srusen Most slobode, presla sam na sremsku stranu autobusom,nepovredjena.Autobus posle nas nije imao tu srecu.

Na 20 m od mene je eksplodirao projektil.Necu nikome, ni najcrnjem neprijatelju pozeleti da oseti taj toplotni i vazdusni udar, koji te odigne od zemlje i odbaci.

I sad vi meni kazete nesto, pomirenje i tako nesto?

Necu vam oprostiti 78 dana zivota koji smo svi propustili da zivimo, kao i svako prolece.
Necu vam oprostiti Milicu Rakic i Olega Nasova.
Necu vam oprostiti Surdulicu, Aleksinac, i klinicki centar i pijacu u Nisu.
Necu vam oprostiti moje mostove.

Sram vas biti nece. Niti zelim da mene bude sram sto vas nije sram.
Ali sve se placa, i sve se vraca.

Razgovori sa njom I deo.

Nasi su razgovori sasvim cudni, do beskraja i nazad.
Ponekad mi treba cudo i vecnost da ih rekonstruisem.
Ovo su neki od njih.

-E , znas sta se desilo na treningu?
-Cim tako krenes, prosto se bojim...
-Aaaaa, pa izvrnula sam rame.
-Kako si izvrnula? Izvrce se clanak, a rame, povredjuje, dislocira, iscasi, al se sigurno ne izvrce.
-Jao, mama, velika stvar, bitno da rame malo izaslo na jendu stranu pa smo ga vratili nazad.

Istorija se ponavlja.
Moje desno rame je isto "prezivelo", nakon 23 uzastopnog servisa ...

-Da li je pravo tesko?
-Sve je tesko.Zavisi od motivacije koju imas, kada nesto upises.
-Ja cu onda upisati pravo.
-Motivacija ti je?
-Pa zbog pravde. Zbog hapsenja kriminalaca i donosenja pravih zakona.Sem toga, neko mora da ti pomaze kad pises te silne zakone, i promene i amandmane. A hoces li mi ti biti profesor za osam godina?
-Bicu , naravno.
-ONda da budes prema meni kao i prema ostalima.Ne bih da se provucem zato sto sam ti dete. Sem toga, umem ja sa tobom da izadjem na kraj.
-Lepo do tebe zaista. A sad molim te da se bacis na zavrsavanje domacih u cetvrtom razredu.Od studija te deli cetiri godine osnovne i jos cetiri srednje skole, gde te druge cetiri uvek nekako zaobidjes...

-Sta je to vestak?
-Osoba koja je strucna u nekoj drugoj oblasti, nije inspektor, ali je recimo lekar, arheolog, ekonomista.
-I sto ga onda zovu, da objasni nesto inspektorima sto oni ne znaju. Jednostavno ne znaju jer ne poznaju medicinu, forenziku i slicno.
-Aha.Znaci vestak je kao pomocnik inspektora, Ali njegovo misljenje vredi vise od inspektora?
-Tako nekako..
-ONda mi se ne isplati da budem inspektor.Bicu vestak. Dzaba meni znacke, ako onaj lik u mantilu vodi glavnu rec.

-Rekli su mi juce da sam streber.
-I besna si?
-Naravno, pa nisam bolesna od neceg neizlecivog, samo ucim i dobijam ocene zbog toga. U cemu je problem?
-U tome sto izgleda ti koji su mislili da ce te tako uvrediti , su te samo naljutili.
-Jeste, bas sam besna.
-A da probas da objasnis kako citanje, ucenje i istrazivanje stvaraju i otvaraju nove svetove i mogucnosti?
- Ne vredi. Zasto je tesko danas biti dobar i posten, kazi ti meni?
-Ako pocnem onu pricu o tome kako se sistem vrednosti promenio i da su svi krivi sto su to dozvolili....
-Tu pricu znam. Nego hocu da znam koga i gde da strpam u neku corku, zato sto vredja onie koji rade a ove sto ne rade stavlja na naslovnu, e, to me zanima.

To save the lives

Pre nekog vremena , slučajno sam imala sledeći razgovor sa poznanicom:
-On nju voli, znaš.
-Voli je i pored toga što joj sve to radi? Što je ponižava u društvu što je guši svojom ljubomorom i sumnjiči je da je sa svakim koga pogleda ili ne pogleda?? Ma,daj.
-Ali, znaš, to je u stvari baš zato što je on puno voli.Jednostavno ne želi da je deli sa drugima.
-Vidi, to nije ljubav, ako se pita čika Frojd.To je psihičko zlostavljanje, koje će , ako već nije kulminirati i fizičkim.I tada ćeš pretpostavljam reći da je to-romantično.
Dakle, suština je da je on voli, ali forma malo iskače iz okvira normalnog ??

Kao pravnik, uvek ću reći da je forma bitnija. 

Jer uspeva sve različite slučajeve da podvede pod istu normu, da bi pravednije ocenila, procenila i presudila.
Jer uspeva da smiri sve emocije koje su normalne u „spoljnom“ svetu, da sve svede samo na puke činjenice, motive, fakte. 

Kao što reče pre nekog vremena jedan moj student- ne može se sprovesti postupak po vanrednom pravno sredstvu ponavljanje postupka ako je izvršena kapitalna kazna. Pravo na grešku, u ime suštine, ne postoji u ove dve profesije, već prevagu odnosi- forma.

Forma je naravno kruta i nesavitljiva.Međutim ne mora uvek takva da bude. I ustavi mogu da budu lakše promenljivi, tzv.“gipki“ ustavi, zašto ne bi i zakoni?

Zašto ne bi to diskreciono ovlašćenje, koje postoji već u sudijskoj profesiji kao i u okviru ovlašćenja policije, spustili na ovaj nivo i povezali sa formom? I učinili ustupak –suštini?

Suštini- da se blagovremeno i brže detektuje signal mobilnog telefona i pronađe nestalo lice, tim da se i poveća verovatnoća pronalaska živog, posebno ako je maloletno.

Suštini, da se brzo krene u potragu za nestalim licem kod koga postoje suicidne namere i da se spreči krajnji ishod.
Suštini, da se krene u potragu za starim licem.Za bilo kojim licem, na vreme i da spreči njihova zloupotreba ili , još crnji scenario.

Glasam za formu, sa (kontrolisanim) ustupcima u korist suštine.
To save the lives.

Top Gun

Ovaj film smo gledali godinu ili dve kasnije, tada u SFRJ.
Tada sam prvi put u zivotu, oslanjajuci se na svoj sluh, odsvirala na klaviru ovu pesmu i uvodnu melodiju.
Mnogo bitnije od svega je bio poster, u vise nego prirodnoj velicini, glavnog glumca.
Ne toliko zbog glumca, nego zbog toga sto je na glumca i neko meni tada veoma drag.
Nesto svetlije kose, i ociju, ali sa identicnim polunamrgodjenim izrazom lica, koji se u sekundi pretvarao u veliki osmeh.
I Nikako da mu to kazem, svih ovih godina.
I svakog puta, kad pogledam ovaj film, ili samo video klipove s amuzikom iz ovog filma, ne mogu a da ne pomislim na njega.
Sto je bio stariji, sve je vise licio na ovog neobuzdanog divljeg ali pravicnog mladica u filmu.

Jednog od ovih dana, reci cu mu to.Da niko nikada nije bio kao on.
Niti ce biti.

Ali mislim da on to vec zna...

Septembarska groznica

Zato sto verovatno obe nismo normalne, jer nit se ona boji ili strepi ili sta god u pogledu tog njenog polaska u u skolu sutra a ni ja.

Zato sto znam da ce upravo ovakav stav da ima i sutra i svih ostalih dana, jer u tom stavu i spava.

Zato sto se raduje novim treninzima rvanja, ruskom decjem horu i casovima istorije i biologije. I informatike, i rusinskog i matematike i muzickog. I svim ostalim vanskolskim aktivnostima.

Zato sto hoce i pored svega da bude skromna i da ne istakne ono sto ima puno pravo da istakne: svoju pamet. Imas je mila, ne zato sto ja trckam kod ucitelja i nastavnika, vec zato sto je imas, pa imas.I bogme, znas dobro da je koristis.

Zato sto je vec u junu okretala knjige za novi razred. I zato sto je spakovala torbu, zvocajuci, kako moze cas stranog jezika pre casa maternjeg, srpskog jezika.

Zato sto je do besvesti sklapala Rubikovu kocku , vec lezeci u krevetu, a crkla bi da mi prizna da je ipak neka frka hvata od tog Sutra.

Zato sto je i pored svih mambo dzambo trikova da pokaze koliko je odrasla, ipak i dalje dete.Dete, onoliko koliko te godine dozvoljavaju.I sportski nastrojeno.Takodje, bez pardona za svakog ko cini nepravdu i hoce leba preko pogace ili da se provuce, uvuce negde, nekome.

Zato sto je to zmajce.

Srecan ti polazak u peti razred.
Ovog puta te samo ja ispracam.

Sa srcem velikim za sve koji nedostaju na tom tvom polasku na drugi sprat skole, medj vise razrede.

Like a Jesus to a Child

...Svet je stao kad je cuo njen glas. Ili mu je tako pricao organizator iz rezije, koji mu je uporno mahao , lupkao od staklo koje ga odvaja od studija. Dzaba.
A taj njen glas je govorio kako se ona, eto, nikada ne javlja u ovakve emisije.
Nikada i ne osvaja nikakve nagrade.
Ali eto slucajno je prepoznala pesmu koju su trazili...i morala se javiti.
Nije prebacio organizatoru vezu nazad, vec je on uzeo njene podatke.Broj telefona, kao prvo.Broj licne karte, da bi uporedili kad dodje po ulaznice koje je osvojila.
Cusnuo je na staklo papir na kom je pisalo koju pesmu da pusti.Onu koju je ona prepoznala. Naravno.
Pitao je da li joj se svidja ova pesma.
Da, odgovorila je, jer je moguce slusati je samo na poseban nacin.
Kako, pitao je.
Pa lepo.Zatvorenih ociju.
U mraku, provocirao je.
Ne, osmehnula se, moze i danju, ali zatvorenih ociju.Onda shvatis snagu reci. Probaj. I konacno je prekinula vezu, zahvalivsi se na nagradi...

Usao je u reziju. Slusaj, rece kolegi, koji broj mesta su te njene ulaznice?
Nemam pojma, tek cu da zovem bioskop i pitam koja su mesta ostavili.
Zovi sada.
Da neces i ti u bioskop?..."
.....STa mislis, koja je od njih dve ona tvoja, pitao ga je kolega sa radija.
- A nije ona moja, trgnuo se, ja samo...
-Ma ne znas ni ti, vidim, osmehnuo se momak.Koja fora ako ces sedeti bas iza nje ili mozda stolicu dalje od nje? jel ti znas da ovo u savremenim drzavama zovu uhodjenjem?
-Nemoj mi drzati predavanje. BIo si sa mnom u studiju, cuo si joj glas.
-Pa?
-Kako pa? prosto moram je upoynati, koliko god to ludo zvucalo.
-Sta ako je neka od onih feministkinja, pa izvede neki dzambo trik i baci te na zemlju, ili krene da vice upomoooc.
-E, ajd cuti, evo ih.
Dve devojke su prisle stolicama tacno ispred njih.Glasno su se smejale.Prepoznao je koja je ona. Stigao je da je vidi na tren, pre nego su se ugasila svetla i pocela projekcija...

Jos je trajala odjavna spica, i svetla su se u bioskopu upalila. Lupao je glavu kako da joj se obrati. Kad, okrneula se prema njemu.
-Ti si onaj voditelj sa radija?
Zgranuo se i zbunio. Kao da ga je pitala da li je muzicar.Ili nije,.
-Kako...?
-Pamtim kao slon, osmehnula se. Videla sma ti sliku u novinama, pre nekog vremena. A tvoj glas bih prepoznala u hiljadu.
-A da ti dodjes da radis u radiju?-bubnuo je.
-Zato sto pamtim kao slon?
-Zato sto citas novine.
Dosla je sutradan. I stalno gledala na sat. Imam svoj program rada, objasnjavala je.KOliko ucim na dan, kao vojnik sam. 
-I koliko si na dopustu, vojnice?
-Sat vremena.
-Stavi slusalice.....

Dosla je i ostala mesec dana. Ali cinilo se mnogo, mnogo krace.Trazio je razloge da radi sa njom u istoj smeni, izmisljao kvizove, terao je da idu zajedno u bioskop da gledaju film koji ce preporuciti slusaocima. Naravno, postujuci njen raspored rada i ucenja. Na pocetku  i na kraju svoje smene pustao je uvek istu pesmu.Onu zbog koje je i nju upoznao. I uvek za to bio nagradjivan osmehom. 
Cak je jednom i savetovao slusaocima da bas tu pesmu slusaju, zatvorenih ociju, ne nuzno u mraku.
Govorio da postoje neki glasovi  nekih ljudi koji se bolje cuju i osecaju, takodje zatvorenih ociju. Gurkala ga je u tim momentima , iako su bili u studiju, u programu : znam da mislis na moj glas.

Nakon sto je polozila ispit, otisla je sa radija.
Tog dana mu je svet stao, samo na drugaciji nacin.
Vise nikad necu otici u bioskop, pokusoa je da se sali.
-Hoces, hoces, hrabar si ti i bez mene. Ali mozes uvek da uradis jednu stvar.Kad god cujes Nasu pesmu, zatvori oci.  I ja cu to znati.

Otisao je nakon nekoliko meseci iz zemlje. Inace je cekao da dobije vizu za Ameriku.
Ne znam da li je zaista radio ono sto sam mu zatrazila, ali ja to radim.Kad god cujem Tu pesmu, zatvorim oci. Jedino tako mogu da je slusam.

A sad, svi koji su stigli do ovog kraja, neka kliknu na link i zatvore oci :))
https://www.youtube.com/watch?v=ulhoKujT2G8

Green fields

U stvari, profesorka engleskog u gimnaziji je kriva za sve.
Kriva za to sto nam je pustala povremeno na casovima svoje stare gramofonske ploce.

To nam je ponekad bila i priprema za kontrolne, to "skidanje" tekstova pesama. Mnogi su to radili rutinski, ali nas je ona ucila kako da to obavljamo profesionalno, konsekutivno .
Obicno je pustala Bitlse. Zbog toga sam i danas- Michelle, ali o tome drugi put.

Jos u prvom razredu gimnazije, pustila nam je Green fields, od Brothers Four.
Dosadjivala sam joj narednih dana i van nasih redovnih casova, da mi dozvoli da "skinem" tekst ove pesme. ne znam ni sama zasto, ali nekako mi je to bilo- potrebno.
Milion puta mi je rekla da sam dosadna kao stenica, ali mi je svaki put uslisila molbu i pomogla.

Ko god nije, neka sada poslusa ovu pesmu.
Uspoavljujuca? Ali i izuzetno dubokog znacenja.
No dokle god svi koji je slusaju, vide eventualno slike, ja sam videla nesto drugo.Videla sam pricu, ljude, dogadjaje, vojnicke i bolnicke uniforme, bogatstvo, moc, i ljubav.

Tako je nastao prvi roman, o ljubavi i mrznji izmedju dve porodice.Ne nisu Kapuleti i Montegi, mnogo je komplikovanije. I nije objavljen i verujem da cu ga jednom i objaviti.

Jer to prosto dugujem strpljivosti moje profesorke engelskog.Znala je ona, znam to sada i ja, da ova stenica u meni ima drugacije razloge za sve sto radi.

Hvala , profesorice, Milice.

https://www.youtube.com/watch?v=46o1joHp7t0

И ти си срце Новог Сада

To што је ванредна ситуација стављена ван снаге, и што су завршени дани жалости у држави, не значи да треба да заборавимо на све што се дешавало претходних дана.
Животи се враћају у свој редован Колосек.А некима, можда и не.
Спасавање, евакуација, санација, поновна изградња у целини.
Овај Нови Сад и људи који живе у њему, чинило се, изгубили су своју снагу, вољу и гостопримљивост. Или им смао теме које су биле актуелне претходних месеци нису биле довољно интересантне да се прикључе и ангажују.

Порука коју упућујем свакој:
Тамари,Бојани, кристини, Катарини, Александри, Јелени, Биљани, Сањи, Гордани,Јасмини, Тањи, Ксенији и свим осталим девојчицама, девојкама и женама које су ових дана несебично исказале своју хуманост;

коју упућујем:
сваком Влади, Милану, Јовану, Недељку, Марку, Милошу, Александру, Горану, Мирославу и свим другим дечацима, младима и старима који су ових дана показали да бој бије срце у јунака;

та порука гласи:

Не стављајте показани ентузијазам у страну, већ га усмерите, а то ће верујем бити ускоро, у санацију и поновну изградњу и даљу помоћ другачијих врста која ће бити потребан неким другим људима.

Сву ону инспирацију и вољу која вас је терала да сатима пуните џакове са песком, кувате галоне хране за угрожене, у ланцу преносите ствари до камиона, комбија и шлепера упућиваних на угрожена подручја, или да било како другачије помажете,

усмерите на то да покажете да И У ДОБРУ ОСТАЈЕТЕ ЉУДИ КАКВИМА СТЕ БИЛИ У НЕВОЉИ.

Свако од вас је био срце Новог Сада.
Немам орден за сваког од вас, нити диплому, нити захвалницу.
Имам само-срце Новог Сада.Носите га поносно и не заборавите, као што рече Андрић, своју душу никада.

O veri i obicajima

Iz perioda kada su nam vera I praktikovanje verskih običaja skoro bili zabranjeni, ušli smo u jednu novu fazu: prekomernog poštovanja verskih običaja i to iz najgorih mogućih razloga-pomodnih.

Majka nije ni znala do pre 10 godina da je krštena, taj podatak smo slučajno saznali preturajući neke stare knjige i svedočanstva.Deda je 1949 godine „ zaradio“ višednevni boravak na Golom otoku zbog tajnog nošenja slavskog kolača u crkvu, i tako je propustio mamino rođenje.Kad su mu spomenuli da hoće da je krste, deda je rekao , da ne želi da zna i da neće ponovo na Goli otok.

Sa druge strane, ja sam krštena tek u svojoj 26-oj godini, kada sam u potpunosti bila svesna šta čin krštenja znači i u periodu života kada mi je trebala istinska uteha. Naravno, moj duhovni otac je to u svom punom smislu, a ne zbog toga što je neko poznat, bogat ili što mora da bude po nekoj obavezi-moj kum.

Sa treće strane, ćerka poštuje verske običaje iz obe konfesije: moje pravoslavne i katoličke, kojoj je pripadao njen pok.otac. Kada bude htela, podržaću je u svakakvoj odluci.Do tada, svake srede po svom izboru odlazi na čas veronauke, zna trajanje svih postova i redovno odlazi na liturgije i službe. Svaki običaj smo detaljno objasnili, našli mu svrhu.


I kao što zna da se nakon intoniranja državne himne ne aplaudira, isto tako ćerka zna i zašto se neki krste sa tri prsta ili celom šakom, što je priznaćete, mnogo više nego što dobar broj novih pomodnih vernika zna.

objavljeno u Novinama Novosadskim 11. aprila.

Tata je bio u pravu

Pre 19 godina, bas na dan prvog aprila, sam imala najozbiljniji razgovor sa mojim ocem.


PItao je , sta cu biti kad porastem.
Rekla sam mu, odrasla sam, uskoro punim 19 godina.

-Nisi, kceri odrasla. MOras doneti odluku cime ces se baviti, u svom zivotu, na dalje. Ja necu biti tu tokom tvog celog zivota, da vodim ovakve razgovore sa tobom.Necu biti tu da saslusam svaki tvoj argument. I da ti otvorim ona vrata koja su samo za tebe, a ti ih mozda i ne vidis.
-Nije zivot Kafkin roman.
-Ali je mozda nalik na neki drugi roman. I bice samo tvoj roman, jer ti, svojo glavom i idejama treba da pises stranice tog romana.
-Upisacu pravo.
-Dobro, onda.
-Neces mi reci pet hiljada razloga protiv toga, kao mama?
-Ne, jer ti nikada ne kazes , dok ne premeris cetiri puta, kao iz price. Uspeces u tome.

Tata je bio u pravu, za dve stvari.

Nije mogao da bude celog zivota uz mene.I da vodi ove ozbiljne razgovore sa mnom.

Nije bio tu kada sam odlazila na maturski ispit razmisljajuci: necu valjda pasti tu maturu jer volim vise Andreja Bolkonskog, nego smotanog Pjera Bezuhova.

Nije bio tu, da cujem pohvalni govor prof istorije na odbrani maturskog rada.Rekao je, da cu biti sjajan advokat, tako sam odbranila familiju Romanovih, da bi odustali od njihovoh glupog ubijanja, tada u ono vreme.

Nije bio tu da umesto mene ode do oglasne table i vidi, koja sam na ranglisti na prijemnom za fakultet

.
Nije bio tu ni za jedan moj polozeni ispit, diplomiranje, magistriranje, doktoriranje.

Nije bio tu kad sam postala majka, kad sam postala zena zmaj.

Drugo, uspela sam u tome sto sam mislila da cu raditi kad porastem.

Zato sto je taj nas najozbiljniji razgovor , iako vodjen 1. aprila,zapravo bio poslednji. Uspela sam, jer je to ispalo kao-obecanje. A ja obecanja- ispunjavam.

Tata je sutradan nakon tog razgovora , umro od infarkta.

Decaci, cuvajte svoje oceve. Ne budite isti kao oni, budite im nalik.Budite svoji, uvek pravi ljudi. Nosite ljubav za porodicu u srcu, glavi i desnici ruci.

Devojcice, cuvajte svoje oceve. Oni su prvi vitezovi vaseg detinjstva, koliko god se kasnije pokazali nesavrsenima.Oni su prvi borci za vas i vasu slobodu izbora. Kao moj tata.

Nedostajes mi, evo tacno pola zivota.
Nadam se da svo to vreme zapravo pecas sve one ribe o kojma si pricao da ces ih jednog dana, kada budes imao vremena, upecati.

Sujeverje

http://www.youtube.com/watch?v=HCm6gRHINqA&list=RD9u7hGkL57N8

Jednog jutra, pred moj prvi ispit sa druge godine studija.
U kantini sam slucajno pred kolegama pocela da pevusim ovu pesmu.
Nas sestoro je sedelo za stolom, svi smo isli na potpuno razlicite ispite.
Neki su polozili, neki nisu.
Ja sam dobila 9.
Naravno, sastali smo se u kantini, i cekali jedni druge, dok svi nisu zavrsili sa ispitima.
Tadasnji vlasnik kantine , nas prijatelj , je sve to slusao i pratio.I cutao.

Sledeceg puta, kad sam usla u kantinu i rekla mu da tog dana imam ispit, nestao je negde na par minuta.
Ubrzo se sa radio stanice , koja je bila ukljucena u kantini, zacuo glas voditeljke>
" Upravo smo imali jedan neobican poziv i odlucili da ispunimo muzicku zelju naseg slusaoca. Zamolio je u ime njemu drage devojke da joj pustimo pesmu To the moon and back od Savage Garden, jer misli da ce joj to pomoci da polozi ispit. Obecali smo da cemo , na njegov poziv, tu zelju ispunjavati kad god ta devojka ima ispit".

Kantina se ucutala.
Vlasnik mi je prisao i rekao: "Mislim da ti treba jedna zdrava doza sujeverja. Ja sam sa slicnim sujeverjem zavrsio moj fakultet, zasto ne bi i ti?"

Upalilo je.
Svaki ispit sam polozila bez problema, nakon odslusane ove pesme.SVi moji kolege pred ispit nervozni, a ja se jedina smeskam, kao Marsovac i pevusim, to the moon and back.

U medjuvremenu se promenio vlasnik kantine.

Doslo je i bombardovanje 1999.

Vlajko je poceo da radi kao vaspitac u Decjem selu. I svaki nas susret je pocinjao smeskom i pevanjem refrena: I would fly to the moon and back...
Bio je u stvari veliki ipravi prijatelj.Covek koji je pruzao ljubav nesebicno.

Nazalost, je preminuo od srcanog udara na sportskomterenu, okruzen decom koju je obozavao.

Sujeverje mi je ostavio.
I osmeh na licu, i secanje na njega, svaki put kad cujem ovu pesmu. I otplacem ovu pesmu, skoro svaki put, srecan sto mi je ostavio najbolju mogucu uspomenu na sebe, svoju podrsku meni...

 Hvala ti, Vlajko...
Nadam se da si na tom Mesecu...

Prica o Njenom rodjenju

5.januar 2004.

"/ Sta radis bre ovde?
-Nista, profesore, dosla sam po jos neke knjige, treba da zavrsim jedan clanak, nisam se setila da ih ponesem prosle godine..
-Ti bas hoces da se porodis na fakultetu?
-Termin je kraj januara, ako smo dobro izracunali.Ako nismo, mozda se i porodim na fakultetu...
-Jesi li obavila sve sto si planirala?
-Prvu verziju magistarskog sam predala mentoru 30 decembra.
-Sta ti je rekao?
-Da mi zeli skori porodjaj, da malo odmorim i ja od ovog posla. A izgleda i on od mene, kaze da sam furiozno brzo uradila sve svoje obaveze.. polozila sam i sve klauzure, tj ispite na onom master kursu na nemackm, cekam sertifikat..
-Nemoguca zeno..."

5. januar 2004. popodne

-Zasto pakujes tu torbu?
-Pa za bolnicu.
-Sta ces sada u bolnici?
-Ako niste vi u kuci primetili, u devetom sam mesecu trudnoce. I danas mi je receno da cu da se porodim za dva dana, tj na Bozic. Tacnije, doktorka je rekla da ce, citiram da idem na sto za dva dana. Mislim da je krajnje vreme da pakujem ovu torbu.
-A ti ne mozes, ono kao, da ukrstis noge , pa ne das da izadje jos neko vreme?
-Ne, ne mogu, jer ovo dete hoce napolje, i to ekspresno.Verujem da joj je vec dosadilo da me slusa kako ucim i i pisem i predajem."

Badnje vece, 2004. godine

-Ali gde ces sada, na ovolikom minusu u grad, na to paljenje badnjaka, sta ce ti to??Definitivno ces se poroditi negde usput!!!

-Zato sto je ovo poslednje ovakvo Badnje vece. Vec sledece , ili ono za pet godina ce biti drugacije. I ja cu biti drugacija. Ali ce tada biti tu jos jedno bice, koje cu ja uciti znacaju Badnje veceri i tog paljenja badnjaka.Ucicu to bice o svim obicajima koje sam ja sama morala da saznajem.To bice ce imati 5, 7 ili 10 godina i upijati , uciti i jednog dana i sama donositi svoj mali badnjak na isto to mesto kao ja, i gledati kako njegova buktinja raste i slavi rodjenje nekog, kao sto cu ja slaviti njeno rodjenje, i bogatstvo koje ce ona doneti.
-Ti znas da je moj otac umalo zaglavio Goli otok zbog nosenja slavskog kolaca u crkvu.Zato su vera i crkva i ti obicaji bili van snage u nasoj porodici. I zato ni ja ne verujem.
-Ali moras naci veru,U necemu, u nekome.Moja vera ce biti u ovom bozicnom detetu. Od cijeg rodjenja vise nista nece biti isto. Zbog koje ce svako dalje badnje vece biti jos drugacije, srecnije i nadam se zasticenije.

7. januar 2004., 7h ujutro.

-Bogte, puca led.
-I ne pucao, minus 17 je.
-Ti sigurno ne mozes da ukrstis noge, ili izvedes neku tvoju mambo dzambo stvar i zadrzis to dete, jos neki dan?
-O, pa ne mogu.To je Jarac, i ako nisma ranije verovala u te horoskope, pocecu sada, jer svom snagom hoce bas na ovih minus 17 da dodje na svet. Probala ja, sinoc ubedjivala, pustala i Strausove valcere i tesku rok muziku i boktepitastasvene, jok.Hoce. sem toga, mislim da ce joj stvarno treba veci prostor.
_za sta?
-Za sve one borilacke vestine kojima se bavi od svoje 18te nedelje zivota. Za sve one spage koje je izvodila i prestravljivala mi studente koji su mislili da cu se poroditi usred kolokvijuma.

7.januar 2004 godine, 11h.

-Necu da se vratim na moj sto,pa nisam dosla na klanje.Nije mi nista porodjaj mi nije poceo, vi tu kafenisete a one dve zene sa mnom u sali dusu ispustaju.
-Gospodjo, vi ste samo pod stresom, morate da idete na svoj sto.
-Ja necuu da idem ni na ciji sto, dok ne dovedete dezurnu doktorku da pomogne zeni na onom stolu do zida.Sa jednim njenim detetom nije nesto u redu!!
-Kako sa jednim?
-Pa od 8 h jutros slusam dva razlicita tkucaja srca, sad je jedan poceo da usporava.
-Vi gresite, ta gospodja ceka jedno dete.Vi ste uznemireni.
-Joj , jesam uznemirena, ali samo zato sto razmisljam po koliko tacaka da vas tuzim za nemar cim izadjem odavde. Uznemirena jesam, al luda nisam.

7.januar 2004.godine, 11,55h

Doktorka je usla u nasu salu milion puta. i uvek ponavljala istu recenicu: ne skaci kao zec, ti si na programu u podne. jest, ide tv program i ti si kao vesti u podne.Posle toga rucak i podnevna dremka. Konacno mi je prisla:
-Ona vasa cimerka, rodila je bliznakinje. 
-Jesu li sve tri dobro?
-Carski rez je skratio sve. Nije ni znala da nosi bliznakinje.Samo je osetila da vise ne moze da radi u polju, i odmarala. Mehanicki smo je prikljucili na jedan CT. Jesam i ja cula neko cudno odzvanjanje kod nje.Ali..
-A moja druga cimerka?
-Preveliki decak.Jedva, ali sve je opet ostalo proslo ok. Podne je.
-Znaci sad ja?
Da, sve smo sredili, sve porodili pre vas, sad ste vi na redu. Brojite od deset unazad.
-Sta ako me ne uspavate ni do jedan?
-Onda, ubacio se anesteziolog, zovemo medveda iz pecine da vas osamuti.


deset, devet..tri..pola tri..

..kazu, tri i po sata su me budili iz anestezije.Probudio me njen plac, u stvari. Sve cetiri bebe su uneli unutra, tri su cutale a ona je po nekom svom ritmu, udarala neke zice i plakala. Prozvali su je "dirigentom" jer je nepogresivo prva pocinjala da "peva" i onda spokojno spavala.

Svoju prvu bitku je dobila vec treceg dana zivota.Tada smo sprecile pokusaj korupcije, jer nam je dezurna pedijatrica rekla da dete ima iscasene kukove i vodenu glavu, i da treba duuugo da dolazi u njenu privatnu ordinaciju.detetovi APGARi su bili 10, , tako da je sve to otpalo.

Drugu borbu je zapocela cetvrtog dana svog zivota.Neobicna anemija je pocela brzo da je slabi, da bi shvatili, nakon 8 bockanja da se njena krvna podgrupa ne slaze sa mojom. Stalno govorim, svi mogu da mi piju krv, samo ti ne mozes. U roku od cetiri dana je izgubila 1 kg i vratila 1,3 kg. Doze krvi nije bolnica obezbedila, nego moja porodica, i to iz Bg.


Na pragu svog prvog dvocifrenog rodjendana, belezi :

da je kinula -jednom godisnje.
Izvrtala skocne zglobove na obe noge, po dva puta.
Da se ne boji grmljavine, zmija i da je punih sest dana ima kucnog ljubimca zabu.
Da svira tri isntrumenta i prica i peva na cetiri jezika.
Da nema te Vikipedije koja ce imati odgovore na sva njena pitanja.
Da voli srpsku srednjovekovnu istoriju, Gospodara prstenova, Hobita, Instrumente smrti.
Da najstrasnije grdi sve one koji aplaudiraju posle himne, jer posle himne se samo ruka drzi -samo na srcu.
Da crta manga likove, pravi igrice i trci kada spava.
Da redovno pali svece za sve koje je izgubila.

A sve je pocelo tako sto u stvari nijedan moj mambo dzambo trik nije mogao da je zaustavi u dolasku.
I valjda pola naseg komsiluka prestane konacno da je zove Kristina:))