Zato sto verovatno obe nismo normalne, jer nit se ona boji ili strepi ili sta god u pogledu tog njenog polaska u u skolu sutra a ni ja.
Zato sto znam da ce upravo ovakav stav da ima i sutra i svih ostalih dana, jer u tom stavu i spava.
Zato sto se raduje novim treninzima rvanja, ruskom decjem horu i casovima istorije i biologije. I informatike, i rusinskog i matematike i muzickog. I svim ostalim vanskolskim aktivnostima.
Zato sto hoce i pored svega da bude skromna i da ne istakne ono sto ima puno pravo da istakne: svoju pamet. Imas je mila, ne zato sto ja trckam kod ucitelja i nastavnika, vec zato sto je imas, pa imas.I bogme, znas dobro da je koristis.
Zato sto je vec u junu okretala knjige za novi razred. I zato sto je spakovala torbu, zvocajuci, kako moze cas stranog jezika pre casa maternjeg, srpskog jezika.
Zato sto je do besvesti sklapala Rubikovu kocku , vec lezeci u krevetu, a crkla bi da mi prizna da je ipak neka frka hvata od tog Sutra.
Zato sto je i pored svih mambo dzambo trikova da pokaze koliko je odrasla, ipak i dalje dete.Dete, onoliko koliko te godine dozvoljavaju.I sportski nastrojeno.Takodje, bez pardona za svakog ko cini nepravdu i hoce leba preko pogace ili da se provuce, uvuce negde, nekome.
Zato sto je to zmajce.
Srecan ti polazak u peti razred.
Ovog puta te samo ja ispracam.
Sa srcem velikim za sve koji nedostaju na tom tvom polasku na drugi sprat skole, medj vise razrede.
Нема коментара:
Постави коментар