Kad vidim da ulazi u kuću sa tim
posebnim izrazom lica, odmah znam u čemu je reč.
-Koja je sada aktivnost
u pitanju?
-Kako znaš?
-Zato što imaš taj
izraz lica, čiste sreće što si otkrila neki novi izazov.
I onda, znamo obe dobro,počnem sa predavanjem.Kako
svaka nova aktivnost oduzima deo slobodnog vremena.I oduzimaće dok ne počne da
joj krade i vreme od preko potrebnog sna, koje će koristiti da odgovori svim
svojim školskim i vanškolskim aktivnostima.Zna da ću joj pored onog pravila da
se u našoj kući i životu govori samo istina, postaviti i ponoviti samo još
jedno pravilo: kada u nešto kreneš, „guraš“ dok ne završiš.Ideš dok se ne
završi ciklus, trajao on mesec dana, polugodište,godinu ili više godina.Dok ne
dođeš do nekog kraja, odustajanja nema.Ne prihvata se da te mrzi, da ti se ne
ide, da je baš sad počela serija, itd, jedino te vremenske neprilike „spašavaju“.
Kažu mi, baš si stroga. Nisam, svega mi.Samo hoću da
je naučim, kao što je mene moj otac naučio da dobro razmislim pre nego što novu
obavezu preuzmem, da napišem razloge „za“ i „protiv“ i da krenem, dok ne
završim.Tako je od mene napravio principijelnu i doslednu osobu.Popuštanja
nema, jer ni život neće popuštati. Život ne popušta ni suzama, ni molbama, ni
kiši ni vetru, ni suncu.Neumoljivo ide dalje.
Tokom advokatsko-pripravničke prakse, moj prvi
principal me je naučio starom advokatskom pravilu: uvek traži malo više, da bi
dobila ono što zaista treba da dobiješ.Ne preteruj sa zahtevom nikada, jer
nerealni zahtev se odbija.Suviše nisko odmeren zahtev govori da ne ceniš ni
sebe ni stranku. I onda, popustiš drugoj strani.U toj igri moći, druga strana
će misliti da si-slabija, i popustila.Međutim, popustila si tačno na onoj
liniji na kojoj si i htela.Prikriveno, pobedila si.Kolege advokati već 50 i više dana su u obustavi rada.Nadam
se da znaju gde je ta njihova linija popuštanja, u suprotnom će druga strana njih
–pobediti.
Uloga profesora me je naučila još jednoj
vrsti(ne)popuštanja. Ponekad moramo da zaustavimo nečije napredovanje na
studijama.Taj Oktobar 2 iliti socijalni rok svim nastavnicima je gori od Noći
veštica. Ili ćemo popustiti? I dozvoliti da sutra, ili u daljoj budućnosti,
isti taj mladi čovek ili žena npr.napišu neki zakon koji neće imati smisla jer
nisu naučili ono što je trebalo,kada je trebalo? Popuštanja nema.Ili ima?
Dvoumim se, svake godine, ponovo i ponovo.
U stvari, popuštamo uvek u ljubavi.Sreća voljene osobe
je i naša sreća, sve dok ne postane i- naša robija.Današnja ljubav podrazumeva
uvek jednog jakog i drugog slabog. Lako je nekoga zavoleti i činiti
srećnim.Teško je, najviše u ljubavi ostati-dosledan sebi, ne pogaziti sve svoje
i navesti drugu osobu da te voli- zbog svih tvojih i vrlina i mana.Priznajem,
tu jedino mogu da popustim, jer ljubav me, kako kažu „pomeri iz mesta“.
Kad ste u pravu, ne popuštajte.Nema tih lanaca, katanaca
i rešetki koje mogu da vas zaustave. Ne popuštajte iz principa.
Zbog toga što cenite i volite sebe.
Нема коментара:
Постави коментар