To save the lives

Pre nekog vremena , slučajno sam imala sledeći razgovor sa poznanicom:
-On nju voli, znaš.
-Voli je i pored toga što joj sve to radi? Što je ponižava u društvu što je guši svojom ljubomorom i sumnjiči je da je sa svakim koga pogleda ili ne pogleda?? Ma,daj.
-Ali, znaš, to je u stvari baš zato što je on puno voli.Jednostavno ne želi da je deli sa drugima.
-Vidi, to nije ljubav, ako se pita čika Frojd.To je psihičko zlostavljanje, koje će , ako već nije kulminirati i fizičkim.I tada ćeš pretpostavljam reći da je to-romantično.
Dakle, suština je da je on voli, ali forma malo iskače iz okvira normalnog ??

Kao pravnik, uvek ću reći da je forma bitnija. 

Jer uspeva sve različite slučajeve da podvede pod istu normu, da bi pravednije ocenila, procenila i presudila.
Jer uspeva da smiri sve emocije koje su normalne u „spoljnom“ svetu, da sve svede samo na puke činjenice, motive, fakte. 

Kao što reče pre nekog vremena jedan moj student- ne može se sprovesti postupak po vanrednom pravno sredstvu ponavljanje postupka ako je izvršena kapitalna kazna. Pravo na grešku, u ime suštine, ne postoji u ove dve profesije, već prevagu odnosi- forma.

Forma je naravno kruta i nesavitljiva.Međutim ne mora uvek takva da bude. I ustavi mogu da budu lakše promenljivi, tzv.“gipki“ ustavi, zašto ne bi i zakoni?

Zašto ne bi to diskreciono ovlašćenje, koje postoji već u sudijskoj profesiji kao i u okviru ovlašćenja policije, spustili na ovaj nivo i povezali sa formom? I učinili ustupak –suštini?

Suštini- da se blagovremeno i brže detektuje signal mobilnog telefona i pronađe nestalo lice, tim da se i poveća verovatnoća pronalaska živog, posebno ako je maloletno.

Suštini, da se brzo krene u potragu za nestalim licem kod koga postoje suicidne namere i da se spreči krajnji ishod.
Suštini, da se krene u potragu za starim licem.Za bilo kojim licem, na vreme i da spreči njihova zloupotreba ili , još crnji scenario.

Glasam za formu, sa (kontrolisanim) ustupcima u korist suštine.
To save the lives.