Nikako nije obicna ljubav.
Nije ni mogla da bude obicna niti svakodnevna.
Usled leda, i posred poledice. U skoro najcrnjem mraku, sa najsvetlijim namerama.
Uz caj sa cimetom i buketic mimoza.
Zivot je zbilja cudo.Spoji ne samo nespojive nego u prvom redu one koji su se trebali odavno spojiti.
Kako sklopi kockice na jedno mesto.
I sve je zaista stvar kompromisa. I prihavatanja one druge strane i njegovih mana i sposobnosti.Ima tu i pomalo cutanja.Ali nikad onog jako sudbinskog cutanja, koje razara.jednostavno cutanja, putem kog se prebole neke stvari ili zanemare neki propusti.
Ali tu su svi momenti koji grade to cudo izmedju dvoje ljudi. Pripadanje i sve to ostalo.I da, energija koja kruzi izmedju njih i oko njih.
Rekoh vec.
Nikako nije obicna ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар