-Znaš,.. u stvari, nije ni bitno koliko si km udaljen od mene...
-Znam. Osetiš me i sanjaš, kao da sam tu. I budiš se u pola noći, kad i ja skačem iz sna. Ili kada sam iz nekog drugog razloga budan i jako nervozan. Kako me to toliko osećaš?
Slegla je ramenima i ćutala neko vreme, gledajući u nabore svoje letnje haljine.
_nemam pojma-rekla je veoma tiho.-Nikad nisam nekog tako osećala.Niti toliko bila povezana i u snu i na javi sa nekim.
Sećaš se onda,-počeo je sa osmehom...
-..kad smo iste noći, udaljeni 300 i više km sanjali isti san?-završila mu je rečenicu. Naravno da se sećam.Posle toga sam spavala nekoliko noći sa upaljenim svetlom.
-Plašila si se ? Čega? Da ćeš opet isto sanjati kao ja?
-Ne, plašila sam se da neću moći više da sanjam sa tobom.Plašila sam se da posle takvog povezivanja i jedinstva dve duše, mora da dodje pad, i prekid. I bilo me je strah da zaspim, kao da te ne bi bilo u mom svetu ako zaspim..
-Hej,-zagrlio je.-Treba da se promeni onaj zavet, znaš.
-Koji zavet?
-Pa onaj. U dobru i u zlu.Treba da glasi u snu i na javi.
Odmerila ga je od glave do pete:-Šta je sad to bilo?
-Kako šta je bilo?
-Pa to.Promena zaveta u snu i na javi.
-Misliš da te prosim?
-Ne znam šta da mislim.
-ne prosim te. bar ne sada. To sam uradio još ranije, i ti si pristala, samo nisis vesna. Onda kad sam rekao da sve ono što ostane od mene i svaki moj slobodan trenutak pripadaju tebi. Ti si se složila sa time, svesna da ćeš nekada imati puno, a nekada skoro ništa.napravila si kompromis sama sa sobom u toj glavici i pristala na prosidbu, jos davno.
-Tako znači?
-Predomišljaš se?
-ne već samo onako brzinski razmišljam...
-O čemu?
-O tome kako se nikad više neću plašiti da zaspim. U snu i na javi, ti si tu.I to je jedna istina, jača od svakog filmskog ili biblijskog zaveta...
Нема коментара:
Постави коментар