Sjajan lek za lečenje nervoze

.. još kao klinku su me fascinirali albumi sa samolepivim sličicama. No u to vreme, tako da kažem, nije bio neki veliki izbor.Što je možda i bolje, jer smo onda imali samo istinske heroje iz Diznijevih bajki.Još uvek čuvam album iz 80 i neke sa Bambijem.Bio je formata A3, a sličice tada zalepljene još uvek postojano stoje na svojim mestima.To je bio prvi kontakt sa ovom vrstom zabave.

Bilo mi je nekakako-krivo kad sam bila 6 ili 7 razred.Tad su se pojavili još bolji albumi, ali bilo je -"trulo" i "klinački" uzeti album sa tamo nekim sličicama i lepiti ih.Tako da iz tog perioda ljubomorno čuvam dva Barbie albuma, a sličice sam kupovala kao kusur od kupovine žvaka, na trafici.Eto, uvalili mi te kesice, ne znam šta ću s njima a ja htela samo žvake.Jest da to moji drugari nisu mogli baš najbolje da "svare", ali tolerisali su mi to, jer ipak sam najbolje u razredu znala matematiku i fiziku, pa su zavisili od mog strpljenja za vreme priprema pred kontrolni iz ovih predmeta.Šta sad što naša "dodatna učiteljica", kako su me zvali, možda skuplja tamo sličice, umesto da ubacuje vatu u grudnjake, potura hrpe spomenara i ide sa nama iza škole....

Onda je bio jedan dugi period da nisam primećivala te albume.Ili ih jednostavno nije bilo, ili ih ja nisam primećivala jer sam radile druge bitinije poslove.

E onda je došao prvi album sa Winx vilama, pa još jedan.Pa Traktor Tom, Nindža kornjače su bile nešto mračne i sve tamno zelene, Izzy nas nije nešto fascinirao, a problemi su nastajali kad sam donela iz Hrvatske album Sunđer Boba ali i nedovoljan broj sličica, i iz Slovenije potpuno drugačiji album sa Winx vilama. Počela sam uz ćerku ponovo da otkrivam tu strast otvaranja kesica sa sličicama, i čak da se takmičimo koja će koju sličicu da zalepi u album.Pa smo pravile sledeće dilove:
...ona će da lepi sve jednocifrene i dvocifrene brojeve, a ja ću trocifrene...
...onda je naučila da čita i trocifrene brojeve, doduše po američkom sistemu( npr.jedan-nula-pet), pa sam je počela da se "borim" za lepljenje sličica na prvoj i psolednjoj strani....
...onda sam počela da dobijam zadatak da lepim sličice koje uklapanjem čine veću sliku, jer je Kseniji oduvek izmicao jedan deo( jupiii)
...onda sam dobila da lepim sličice sa poslednje dve strane albuma( čudna neka kombinatorika, al tu se uvek potrefi najveći broj duplikata)....

Naravno, ne otimamo se zapravo.Ali sam sinoc prvi put osetila potrebu da lečim trenutnu nervozu upravo na taj način.Pitala sam:
-Koje sličice mogu ja sada da lepim?-držeći u ruci ogroman album Little Pets Shop u jednoj i Dinosaurus u drugoj ruci. U oba albuma se nalazila hrpa sličica, koje inače dete disciplinovano već nedeljama razbacuje po sobi i ja ih disciplinovano skupljam i stavljam u odgovarajuće albume, bez lepljenja naravno.

Podigla je glavu i rekla:
-Ja ću da lepim Dinosauruse, oni su edukativni, hoću da naučim sve o njima( !!!!!)A ti uzmi Pets Shop, oni su za zabavu, smatram da treba da se opustiš.....

Nakon ovakve izjave malog velikog čoveka, prionula sam na posao.I provela se kao nikada dosad.Ni na jednom mestu, ni za milimetar nisam omašila ivicu okvira za sličice..:)detinjasto? Samo me je podsetilo na ono vreme kad smo bili skroooz bezbrižni, bez egzistencijalnih problema, a jedina muka je bila popuniti album i ne zalepiti sličicu van okvira ili uklopiti nekoliko sličica u jednu jedinstvenu sliku.I opet se vrati osmeh na lice.

P.S. Dobila sam pohvalu od malog mudraca.Rekla je da " majstorski" lepim sličice u album i da će me zvati uvek kad zaškripi u tom delu....super, zar ne?