Čuvaj srce....

Stavila mu je ruku na grudi.Lagano je trazila mesto gde se otkucaju srca najjače čuju.Ne baš potpuno na sredini, ali i ne toliko levo, kao što udžbenici anatomije prikazuju.

_Još uvek kuca-rekao je polupodsmešljivo.
-Znam da kuca-odgovorila je istim tonom.-Samo želim da  osetim koliko je veliko.
-Nema većeg ili manjeg srca, sem u metafizičkom i duhovnom smislu.Fizički, to je kod svih nas isto.Jedan organ.
-Bitan organ.Najbitniji.
-Da, znam da je najbitniji.Pumpa krv.I sve ostalo u vezi sa tim.-iako mu je ton bio još podsmešljiviji nego na početku razgovora, nije joj sklonio ruku sa svojih grudi.Preko tog svog levog dlana, položila je i desni dlan, kao da će započeti-masažu srca, prilikom pružavanja prve pomoći i veštačkog disanja.
-Znam da pumpa krv.Krv, koja kada struji tvojim telom, daje snagu mozgu da izda rukama zapovest da me zagrle.Krv, koja daje snagu glansim žicama u tvom grlu da zatrepere i proizvedu glas kojim mi kažeš "dobro jutro".I tako to, da.

-Onda srce ispada racionalnije od mozga?
-Možda.Ili ga oni sa nedostatkom mašte posmatraju racionalno.No..poenta priče je..
Osmehnuo se:- Srce će biti u središtu te poente, zar ne?
-Tačno-uzvratla je osmeh.-Čuvaj srce. I kao organ i kao metafizički objekat.Kao sredstvo za ljubav i prosvetljenje.Kao gumicu kojom se briše sve loše i kao olovku kojojm se pišu novi redovi.
-A ako neko srca nema?
-Ima ga svako.Čuješ-sklopila je šake  u luk prema njegovom licu, kao da će mu tako pomoći da čuje bolje otkucaj esopstvenog srca.-Samo je možda nečije srce-lenjo,pa ne pumpa dovoljno krvi za mozak, za one zagrljaje i tako to.

-A ako pumpa previše?-upitao je skoro zabrinuto.
-Nijedno previše nije dovoljno za opstanak života i za opstanak ljubavi.
-Dok, pumpa, onda postoji i život i ljubav?
-Ne mora da znači.Neke ljubavi nadžive i srce.Samo bolje je kad je i srce tu, u blizini.

Uzeo je njene ruke u svoje, i naizgled dugo ih gledao.Onda je polako jednu ruku izvio iznad njene glave i naterao je da se pomalo nevešto okrene.Kao u ritmu najlaganije muzike.Stavio je svoju ruku posred njenih grudi a njenu vratio na svoje.

-Obećavam-počeo je svečanim, i nimalo šaljivim tonom,- da ću čuvati srce.
-A ne srca? zadirkivala ga je.
-Ne srca.Srce.Jedno.Kucaju, i pumpaju u istom ritmu, osećaš to?U istom ritmu u kom sam te malopre okrenuo. U ritmu ljubavi i života.
-Misliš?
-Znam.Zato i kažem.Čuvaću srce.Čuvaj ga i ti.Jer jedino to zajedno možemo dobro da uradimo.

P.S.z....zato sto Edvardi i Bele stvarno postoje :))