-To je baš trulo!
Zabezeknuh se od glave do pete:-Šta je to..trulo?
-Pa, to.Samo dečaci igraju bejblejd.Kao da ja, iako sam devojčica , ne mogu dobro da igram bejblejd. Ne daju mi na da priđem areni koju naprave tamo u boravku.Kažu, da ja te ne znam. Ma nemoj, ja ne znam.Znam sve bejblejdove i znam šta koji može. I bolje potežem onaj potezač od većine njih. Ali neće mi dati da igram. E to je trulo, vidiš.
Samo sam uzdahnula, razmišljajući šta sad na sve to pametno da kažem. Sve me naravno podseti na raspravu koju vodim već godinama, pa sam je vodila i u praskozorje ovogodišnjeg osmog marta.Namerno pišem malim slovom, jer smatram da ženska prava nisu dovoljno faktički i u praksi garantovana i štićena, a veliko slovo O neće tome previše pomoći. Elem, tiče se podele na muške i ženske poslove.Kliširane je priča, ali stalno dobija sve novije pojavne oblike i posledice.
Čak smo i danas, uoči sednice jednog izbornog organa, raspravljali o toj zakonski i jezički proklamovanoj jednakosti među polovima. Rečenica :" džaba mi nju nazovemo psiholo-škinjom, kad izađe na ulicu i neko je ubije od batina i pravosuđe otegne suđenje do zastarelosti ili nikad ne uhvati počinioca" mi je postala lajtmotiv cele priče.Samo, što, kao što rekoh, ima svoje različite pojavne oblike.
Jedan od njih su eto i ti danas spomenuti bejblejdovi. Igračka klasično za dečake. Crtani film namenjen za jačanje srca dečaka i njihovo svakoliko hrabrenje za borbu. Pre toga je bio Bakugan.A pre toga Naruto. Opet, isto klasično crtanofilmsko dostignuće samo za dečake. Dok su devojčicama ostavljene Sirene, Barbike i ostale lepojke. Dakle, ostavljamo nikakav izbor deci, bar sa ove strane: dečaci sa bakuganima i bejblejdovima da se tuku po arenama, dok devojčice, nalik sirenama i drugim princezama na zrnu graška navijaju iz svojih loža mašući im maramicama.
Pa u čemu je problem? Upravo u tome, što reče moje dete, što je ta slika trula. Podela na muško ženske poslove je skroz iščezla.Ili bi trebalo da jeste, ako je ikome od takvih tradicionalista stalo do opstanka, bilo kakvog. To znači da i negde u svojoj psihi treba prelomiti i pustiti da žena istinski nosi uniformu i svu odgovornost koja uz to ide, da vozi tramvaj, voz ili avion, da roni ili se penje na Himalaje.
Tada će valjda, i moje dete da iz svog plavog ( a ne crvenog) potezivača da pusti svoj bejblejd protiv suparničkog bejblejda nekog dečaka. I neće biti bitno da li je ona pobedila, niti ponižavajuće ako on izgubi. Tad mi cela situacija bila manje-trula, zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар