-Pogledala ga je , onako iskosa, očekujući neku analizu svog ponašanja.
-Moja. Rekao je jasno i glasno, glasom koji se i njemu učinio nepoznatim.Čudno, pomislio je, dok joj je rukom prolazio kroz kosu. To je poželeo da radi svakog dana, od kako je prvi put onako ovlaš dodirnuo njenu kosu.
Tačnije, nije to ni bila kosa, to su bili neki čuperci i lokne koje su bez nekog rasporedile ispod zimske beretke. Tamne boje, nije se sećao koje. Ali je delovala nekako i ozbiljno i devojački i detinje i -oficirski. Imao je napad kavaljerstva, pa je otpratio na čaj u obližnjem kafiću. I darivao buket mimoza. Pitao je šta radi i čime se bavi.Odmah je izvadila telefon i ćutke, videlo se tražila nešto u njemu, očito neku fotografiju. Kad je našla pokazala mu je. Slika dece, nestašne kao i njeni čuperci ispod beretke malopre." To je moj posao, moja religija i moje političko opredeljenje. Dok smo ulazili, primetila sam da si odmerio prostoriju i namerno iazbrao sto koji je najuočljiviji u celoj prostoriji ima direktan put ka izlazu. Nadam se da nemaš nameru da me napadneš, jer nisma od onih koje vrište i jauču, nego prvo bijem pa onda mirno odem. A ti, koja je tvoja priča?".
" Eto s vremena na vreme budem nečiji anđeo čuvar. I to je sve".
" Nemaš nikakve krajnje namere za to vreme? Mislim, ne zloupotrebiš svoj položaj?"
-"Pa ako postoji obostrana saglasnost, onda zloupotrebe i nema zar ne?"
Vrtela je beretku po stolu, ne gledajući u njega nego fiksirajući svoj prst unutar beretke kojojm ju je i okretela prsnula je u smeh:" Ma da, sira nije ni bilo a dva i dva su uvek četiri. Ne znam mene je život naučio da dva i dva mogu biti i 5 i nula. Možda tvoj svet funkcioniše drugačije pa je tamo rezultat četiri?"-pogledala ga je ispod oka.
Zamislio se. Ovo je bilo daleko od ispraznog razgovora.
"Moj svet je svet discipline i tačnosti. Da, do sada sam verovao da su dva i dva četiri, ali ako mi daš dobre argumente za neko drugo rešenje, biću spreman da prihvatim".
"Hajd' da budemo iskreni, može?"-zabacila se u svoju stolicu i skoro preteći prekrstila ruke na grudima." To je isto kao priča o tome da li treba imati seks na prvom sastanku ili ne. Devojke o tome razmišljaju u nekoliko pravaca, muškarci samo u dva.90 posto njih prihvati argumente devojke i krene da traži drugu, a onih 10 posto koji ne prihvate, izvrše krivično delo silovanja".
Zabezeknuo se: "Ti sad hoćeš da kažeš da ću ja tebe da silujem??"
"Ma ne, daleko do toga. Nego ti tražiš od mene da ja silujem tvoje mišljenje. A ja to neću. Jer mislim da si vredan sebi i drugima takav kakav si.Iako možda pogreno misliš da su dva i dva četiri".
"Znači ništa ni od seksa, ni od silovanja? Dobro je ja sam se već uplašio da će ovo biti kliše"-osmehnuo se.
" Nisam kliše.Nisi ni ti.Ja sam ti pokazala moju religiju, a ti si svojim ponašanjem pokazao svoju religiju. I znaš šta? Ja ću to poštovati dok ti budeš poštovao moju.
Ćutali su neko vreme. Pomerala je usne pevušeći pesmu koja se čula u kafiću.
"Znaš.."-počeo je.
" Ne znam-osmehnula se ni ne podižući pogled.- A ne znaš ni ti.Možda ćemo zajedno saznati , ko zna..."
Uzeo joj je ruku preko stola. " Vidim da si se zatvorila. Zaronila negde. Ne kažem da treba skroz da se otvoriš zbog stranca, ali malko , zračak svetlosti, nije na odmet..može?"
" U pravu si. Jer ko će mene hteti? Sa ovakvom prošlošću, na čiji sam sam jedan deo ponosna ? Da ne govorim o onoj tradicionalističkoj misli da razvedena žena je neupotrebljiva, jer ju je već neko odbacio pa ako nekom nije bila dobra, zašto bi drugom bila dobra".
"Hajd' da se dogovorimo. Ja bih da budem tvoj anđeo čuvar, ako to želiš. Onoliko koliko mogu i onoliko koliko ti daš"
" Aha. To podrazumeva da nema zaljubljivanja, cirkusa, i prosidbe"-osmehnula se.
"Tako nekako"-slobodnom rukom je pozvao konobara da plati račun, i ne ispuštajući joj ruku iz druge ruke, tako je i povukao ka izlazu. Nije osetio ni trunku straha.Ni kod sebe ni kod nje.
I opet ju je pogledao. Sada posle toliko vremena.Setio se kako mu je nedostajala prvi put kad je otišla na službeni put na nekoliko dana. Umirao je od neke čudne praznine, znajući da je u drugoj državi.A onda je i on sve češće išao na službeni put. I opet ga je dočekivala sa istim čupercima, ispod beretke, letnjeg šešira ili su joj jednostavno ispadali iz nevešto i nabrzinu napravljene punđe.I prozvao ju je ženom zmajem. Nije mislio da će ikome to ikad reći, ali da. Definisao je nju, jaku i hrabru ženu.Priznao da je bila u pravu. Ni jednog momenta nije silovala, kako je rekla na početku, njegovo mišljenje. On je ostao u svojih 2+2=4 svetu, dok je kod nje to i dalje bilo i 0 i 5 i 23...Slobodna i nenametljiva. A opet njegova. Shvatio je ono što malo muškaraca shvati. Pripadati nekome nije psihološki i zakonski ili genetski ili muški loše. To je u stvari najbolji deo života muškarca sa i pored neke žene. Ako muškarac to ne shvati, bolje je da žena odustane od njega. Jer, na kraju krajeva, nije on izabrao nju, nego ona njega. I bira ga svakog dana, iznova, čini mu se. I srećan je zbog toga.
Нема коментара:
Постави коментар