Kako je Fića postao kobila

dečje svađe su valjda najinteresantnije.Ne samo zato što naši vrli naslednici uspevaju veoma brzo i veoma rano da ovladaju tzv. kočijaškim rečnikom, odnosno psovkama, već što i kada počnu da se svađaju, uvrede koji oni jedni drugima umeju da sipaju, u žaru borbe, mogu da budu i smešne, i veoma ozbiljne.

Dakle, nije strašno, kada u žaru prepirke moja naslednica saopšti babi da je -baba.Iako to saopšti sa posebnim tonalitetom i izrazom lica, mja mati, hvala bogu na to ne odreaguje.Jer, to je fakat, da je ona-baba. I tu nema uvrede.

E ali onda Fića postane -kobila.
Fića je dečak iz susedstva, tačnije živi u kući pored vrtića gde ide Ksenija. Deli ih zidana ograda, ali klinci iz vrtića, kad se penju na tobogan, ili na improvizovanu palubu broda u samom uglu dvorišta oni virnu kod Filipa u dvorište. Mislim da Filip, tj Fića ima mlađu sestru. I još ne mogu da identifikujem koliko ima godina, jer Ksenija kaže da je on mali.Tj niži je rastom od nje, ali svi dečaci njenog uzrasta su sada niži od nje, tako da mi taj podatak ne pomaže.

Dovikuju se oni tako preko te ograde.ALi se kanda nekad i potkače.
"Mamaaaaa.....ja sam rekla Fići da je kobilaaaa!!"
"?????"
" Pa on je meni rekao nešto što je bilo gadno,a onda sam ja njemu rekla da je on kobila?"
" Ček sad, jel on tebi možda tako nešto rekao.Tj jel ti rekao da si ti kobila pa mu ti uzvratila?"
"Pa u čemu je sada problem"
" Kako u čemu? Pa ima više problema.Prvo, ne treba se svađati ni sa kim. I ako neko hoće da se svađa sa tobom, počne da ti eventualno govori ružne reči, jendostavno mu okreni leđa. Ne treba se svađati.DRugo, reći nekome da je kobila j e ružna reč"
" Pa kako može kobila da bude ružna reč , kad nije psovka?"
"Nisu samo psovke ružne reči. I kada ljudima daješ imena životinja,to je kao da si ih opsovala".
" Pa ja nisma Fiću opsovala."
" Ali si mu rekla da je -kobila!"
"Pa jel sam trebala da mu kažem da je konj?"
" Nisi trebala da mu kažeš ni da je kobila ni da je konj."
"Ali on je mene uvredio".
"Svejedno šta ti je rekao nisi to smela da mu kažeš"
" A on meni sme da kaže?"
"To je stvar vaspitanja.Njegovo ponašanje nije dobro, ti ne treba da slediš taj primer".
Posle nekoliko minuta je promrlmljala:" A znaš ja ne mogu ni da se setim šta je on meni rekao..."
" Ali jako dobro znaš da si mu rekla da je kobila?"
" Pa kad mi je rekao nešto čega se ja ne sećam....."

Sutradan ujutro smo sreli Fiću na putu do vrtića.Javili se jendo drugom, kao da ta jadna kobila nije lebdela u vazduhu između njih dvoje dan pre toga.

To je jedna od prednosti dečjih svađa.Brzo se zaborave njihovi razlozi, pa skoro i njihov tok. Eventualno ostane ovakva neka replika, kao-anegdota....