Dodir

-Sećaš se onog filma "Duh"?

Odmerio ju je od glave do pete: :

_Onako, ne znam da li misliš  na neki detalj iz tog filma. U globalu, ga se sećam.Što?

-Zato što ima onaj deo u kome glavni glumac, koji je kao što se verovatno sećaš, duh u tom filmu, i kaže medijumu , kad bi smao mogao da dodirne  ponovo ženu koju voli.

I dalje ju je upitno gledao:

-I?

-Ta potreba za dodirom, mi je potpuno poznata i jasna. Samo što nije najbolje objašnjena u tom filmu. Ta potreba je , naime, po meni jača i od bilo kog fizičkog dokaza ljubavi.Samo dodir.Čak ni zagrljaj, samo dodir.Jača od psihičkog osećaja ljubavi, zaljubljenosti....

-Ali sama po sebi, nije dovoljna? Ili jeste?

- Ponekad je više nego dovoljna. 

-Ali ponekad i nije?

-Meni jeste. u velikom broju slučajeva.

-Ti si i inače drugačija od ostalih koje znam.  I koje ću ikada upoznati.

Zahvalno ga je pogledala, umesto da mu se zahvali rečima.

Dva dana kasnije, u toku dana je primila poruku:" Shvatio sam šta si mislila sa onom tezom o dodirima pre neki dan.I znam da mi taj tvoj dodir treba svakog dana, kao disanje i spavanje.Da teši, podiže, razveseli, uspava.Izašao sam sa posla, idem ka tebi.Izadji za 4 minuta.Dolazim po tvoj dodir".

Naravno da je izašla.....