Kijamet zmaj i druge priče

Bila je zima školske 1993/1994. kad smo prvi put išli peške od Sremskih Karlovaca do Novog Sada.Ona voda od nazovi goriva koju  su točili u autobuse se zaledila. Autobus je naime krenuo redovno iz centra Sr.Karlovaca, u 19,25 h, posle sedmog časa. Već na sledećoj stanici je stao.Majstor je brundao, brundao, motor se nije palio.Bilo je minus 12 i izašli smo na put. Neki da čekaju naredni autobus, neki da uđu u staničnu zgradu i možda ulove neki lokalni voz, neki da stopiraju.Nas 12ak je krenulo peške. Kad smo stigli do Petrovaradina, mrko smo odmerili okretnicu 3-ojke i samo nastavili dalje.Dok sam došla kući, u doba bez mobilnih telefona, moji roditelji su već nekoliko puta okrenuli policiju, bolnice..ne dao bog da ti se desi ono što ti roditelji iz najčistije brige pomisle.Te zime, tu trasu sam u različitom sastavu društva iz razreda prošla tačno 11 puta.Ni Milanu, Jovanu, Milici, Dragani, Tanji, Ljilji, Ivanama,Jelenama, pa i našim nastavnciima nije bio to problem. Čak smo u jednom momentu tražili da se put promeni i žove-Put Karlovačkih đaka pešaka.

Zima školske 2011/2012. je donela proglašenje vanredne situacije zbog obilnih snežnih padavina, na teritoriji cele Republike Srbije. Pardon, možda u Novom Sadu još uvek nije vanredna situacija. Jer i dok nije bilo proglašena vanredna situacija a okolne opštine proglašavale vanrednu situaciju na svojim teritorijama, Novi Sad je nekako neznano, kao Ero sa onoga svijeta opstajao. Govorili su nam čelnici Gradskog štaba za vanredne situacije, stanje je redovno. Gradske komunalne službe sve čiste.I nema razloga da se nastava ne održava bez obzira što u dva dana dobiju za to preporuku i od Vlade republike Srbije, i od republičkog Ministarstva prosvete i od pokrajinske vlasti.

Konačna odluka je , reče jedan od njih na lokalnim samoupravama i na gradskom  štabu.Aha, rekoh.A koliko ljudi u tom gradskom štabu za vanredne situacije ima decu školskog uzrasta koej sama vodi u školu i žive sa sremske strane grada? Ovde sam dužna još jednu- digresiju. Osnovna škola Jovan Jovanović Zmaj u Sremskoj Kamenici je jedina od 38 čini mi se škola u Novom Sadu, koja se ne nalazi na ravnom , nego brdskom terenu.I jedina koja ima dve zgrade, jednu u Kamenici a drugu u Ledincima.Javljaju roditelji iz Ledinaca deca iz Starih ledinaca, ne mogu da se poponu na brdo u Novim ledincima gde se nalazi škola. Nastavnici će teško doći do te škole.A škola u Kamenici se nalazi prilično zavuičeno, i može joj se prići samo sa strane keja, uskom uličicom u jednom pravcu.Zašto to navodim? Jer jedan od ljudi iz Gradskog štaba za vanredne situacije kaže da neće biti problema da deca idu u školu, jer će službe očistiti prilaze školama. Deca sa Čardaka, Tatarskog brda, Bocki i Popovice se ne nalaze,blizu svoji škola. Grubo brojim, ima ih sigurno preko 100. Moje dete treba da pređe 1,5 km peške do škole, a još smo blizu.

Odgovor je:Razumem tu vrstu problema.Kao i probleme koje bi donela neradna nedelja.Idealne odluke nema.Odgovaram, shvatam tu poziciju, ali i najavljenih novih 50 cm snega u ponedeljak. Šta ćemo onda?Odgovora nema.Niti ijedna od tih dežurnih službi prolazi bilo kojojm od ulica, sem puteva prvog prioriteta.A u ulici, prosek godina 60.Da oni lopataju? Zašto se plaćaju računi tim službama gunđa komšinica, dok po 5 put razgrće sneg.

Direktorka te škole , sjajna i pragmatična.Šta ćemo ako Gradski štab ipak odluči da je kod nas i dalje stanje redovno. Ja brinem o bezbednosti dece, kaže ona.Brinućemo zajedno.Obema su se usijali telefoni i zovu roditelji, uglavnom pritiskajući da se ne ide u školu, jer sa svojih brda teško mogu da dođu do prodavnica a ne do škole.Ostajemo u kontaktu, Štab završava sastanak u 14h A onda ćemo preseći, ako treba zbog bezbednosti dece.Naravno.

U pola 5 popodne u nedelju objavljuju da je vanredna situacija na celoj teritoriji države i da je sada ministar prosvete izdao NALOG, ne preporuku da se ne ide u školu. Zbog bezbednosti dece i uštede energenata. Gradski štab u Novom Sadu ipak zvoca, Kaže, nije republika u pravu, ovde kod nas sve funkcioniše i moglo je baš da se to ne proglašava.Taman smo pokazali koliko smo jaki, jači i od republike i ministarstva i pokrajinske vlade.

Koliko je sve ok, govori činjenica da sam odlučila da masu poslova obavim-pešačeći kroz grad.I onako prebrojavam one koji se guraju u redu da za 1700 dinara dnevnice , 100 više nego u Beogradu, lopataju sneg negde.Samo me interesuje Gradski štabu, koliko ćete tih vaših dobrovoljaca poslati na sremsku stranu grada Razlika između priče iz školske 1993/1994 i škoslke 2011/2012 je što nam nije politika čistila puteve, nego oni koji to treba da rade. I zato smo mi pevali po tom očišćenom putu a danas  se samo tociljamo po gomilama snega sa solju i rizlom.

P.S. Ovaj tekst posvećujem u prvom redu svoj deci i roditeljima koji brinu za bezbednost svoje dece.Takođe posvećujem ga i svim taksistima kojih ovih snežnih dana nisu odbili da voze za Sremsku Kamenicu,a  takvih je malo i prepoznaće se I posebno ga posvećujem jednom taksisti, heroju svih ovih dana.

Vaš

Kijamet zmaj od žene, 

Dragana