Zbog koga zvoni zvono

Sinoć, ispred ćerkine škole grupica roditelja dece iz njenog razreda. U stvari, isti mi koji uvek dolazimo po decu, jer ili zivimo daleko, čak dalje i od poslednjih stanica autobuske linije, ili deca, već odmah posle časova idu na neku od svojih vanškolskih aktivnosti.I od svih nas samo jedan tata primećuje:

-Ma jel vidite vi nešto čudno na početku ovog polugodišta?

-Šta toliko čudno, odgovaram, već odavno smo u zemlji čuda pa više ih ne prepoznajemo kao istinska iznenađenja.

-Pa polugodište nije počelo štrajkom prosvetnih radnika. Da li to znači da im je konačno-bolje, ili čekaju još malo da im se skupi, pa će biti onda-još gore?

Bojim se da će biti samo-gore, mislim u sebi, dok trčim uz stepenice do ćerkine učionice.

Osnovnoškolsko obrazovanje je obavezno, po zakonu.Novi zakon predviđa obavezno i srednjoškolsko obrazovanje.Pa pitam, da li je moguće da smo došli do toga, da s ei srednjoškolsko obrazovanje mora postavljati kao zakonska obaveza? Da li je to više samo krivica roditelja, koja se na njih svaljuje, ili nemaštine, ili neinteresovanja za bilo šta što ima veze sa uspehom koji proističe iz-učenja?U okviru procesa obrazovanja ima puno-nerazumevanja i nesporazuma. Roditelji su nezadovoljni radom nastavnika i radom svoje dece i samim tim rezultatima koji oni postiću.Nastavnici su nezadovoljni odnosom ministarstva prema njima, u finansijskom smislu, ali i u svakom drugom, a nezadovoljni su i odnosom roditelja i dece prema njima.Deca su opet nezadovoljna što ih roditelji teraju da rade nešto što oni ne žele jer imaju sva svoja novootkrivena i novosmišljena prava, između ostalog i da beže sa časa a da ne budu kažnjeni zbog toga.Tj ispada da više nema tog broja neopravdanih izostanak zbog kojih će neki učenik biti i formalno udaljen iz nastave, trajno.Deca naravno ne žele ni nastavnike ni roditelje da s epetljaju u njihov život.Neki od njih su već načuli da kad taj novi zakon o zaštiti prava dece stupi na snagu, da će moći da tuže svoje roditelje za sve one kazne i nedavanje džeparca koje su roditelji primenjivali kao vaspitne kazne prema njima.Kul.

NO šta je još ostalo isto? Čas je i dalje 45 minuta.Od kojih se red održava nekih 20 do 25 minuta što je prosečna mogućnost deteta da održava svoju pažnju i koncentraciju.

Veliki odmor je i dalje 15 minuta.Koji se i dalje koristi za izlazak iz školskog dvorišta i trk do okolnih picerija.Džaba priče o zdravom životu i zdravoj ishrani kad sve to tako primamljivo miriše..

Neki PDV na neke proizvode je smanjen.Ali nije smanjen na proizvod ei opremu za bebe, niti na dečju odeću.O školskom priboru i knjigama niko nikada nije ni raspravljao. A to je prilična stavka u rashodima svih roditelja učenika osnovnih i srednjih škola.

I ove godine, kao i prethodnih, za vreme raspusta  nije bilo snega.Danas je utorak i sneg veje iz petnih žila.Da nadoknadi sve ono što je propustio ovih zimskih nedelja.Dakle, ni to se nije promenilo.

Ćerka svira u susednoj sobi.Navirim i pitam:

-Zar to nije "Ukrajinska pesma"?

-Jeste..-i gleda me zbunjeno.-Vežbam za javni čas.

-Ma čekaj, "Ukrajinska pesma " ti je bila za javni čas u prošlom polugodištu, sad je valjda "Indijanska"?

-A, da da da- i brzo menja partituru.

Dakle, eto još nečeg novog u ovom polugodištu.Šta nas još novo čeka u ovom polugodištu? Izbori. To će biti značajniji događaj od bilo kog javnog časa, šahovskog turnira, kontrolnog iz matematike ili časa likovnog.To će nam oblikovati, čini se, ne smao ovo polugodište, nego i još mnoga, mnoga polugodišta..Kako će ga oblikovati?Pogledajte đačku torbu vašeg deteta, njegove knjige i sveske i zavirite u njihove snove.Daleko od svakog nerazumevanja sa nastavnicima, obrazovnim sistemom.I po tome oblikujte-ovo polugodište.