Ljubav nosim sa sobom

-Lepa si.
To je rekao dok je provlačio ruku kroz kosu, mokru od brze i tople kiše, kao da je juli mesec.Pogled ispod trepavica, koji je dobio, nije bio kao onaj iz knjiga o zavođenju, već je bio potpuno njen. Čak, mogao se zakleti, napisala bi bolji priručnik o zavođenju od bilo koje druge američke sveznadarke.
-Gospode, da li se za takav kompliment kaže "hvala", da li se pokloni, kao kniks, ili šta?
-Samo se bude ti, ništa drugo....
Pogled koji prati liniju prsta kojim ocrtava ivicu šolje sa čajem.I neverica, koju vidi u njenim očima.Skreće pogled sa te slike i zabavlja se sa nečim trivijalnim, jer bi možda ako duže ostavi pogled na toj slici, ista nestala kao balon od sapunice.
_Kako izdržavaš?-pitao je okrenutih leđa.
-Hm, do podneva osvojim pola sveta, a posle podneva nastavim dalje...život je borba, zar ne?
-Da, to i ja uvek kažem.Ali, ti...
-Zato što sam lepa, trebalo bi da manje mogu da izdržim?
_ne, nisma ot mislio, ali opet..
-Imam tajnu..-šapnula je, ali je to odjeknula kao da je viknula iz sveg glasa...
-Naravno, ako mi kažeš, to više neće biti tajna?
-Naravno da ću ti reći. Ljubav.
-Šta ljubav?
-LJubav nosim sa sobom.

-To je tajna?
-To je tajna. Suština sveta. Ljubav nosim sa sobom.Ona je moj orden za hrabrost, najlepši osmeh, i prvi otkucaj srca.Ona nadahnjuje, spasava i oživljava.
-Znam.jer i ja sam počeo sličnu ljubav da nosim sa sobom.
-I bolje ti je nego ikada do sad?
-Upravo tako.....