Can't buy my love

-Mimoze??-zacudio se. -Zar im je vec vreme?
-Očito da jeste-smešila se, pružajući mu jednu grančicu sa ovim cvećem.
-Za mene?
'Da, za tebe.
Odmerio je od glave do pete, prvo nju, pa tu grančicu mimoza. I shvativši sve, nasmejao se:
-Od njih je sve počelo, zar ne?
-Počelo je u stavri od kavaljerskog gesta jednog iznenadnog anđela čuvara.. da, jeste, neke mimoze su se i tada umešale u celu priču.. i dovele je do ovog momenta sada...
-Da li ti znaš..-,počeo je pa se ukočio u poslednjem momentu.Znao je da nije navikla na  verbalne izlive njegovih emocija , osećaja i sećanja, ali je ipak odlučio da završi misao:
-Znaš li u kom je momentu nestala svaka moja sumnja, bojazan i nedoumica da li si ona prava?
-E?-izvila je obrvu ispitivački.
-Momenat u kome si onako dečje, skroz neobavezno i neizveštačeno  taj moj buketić mimoza prvo približila licu, ali ne da pomirišeš cveće, već da ga valjda osetiš kako te miluje o obrazima. I onda, onda si taj buketić zagrlila jednom rukom i privila ga sebi na grudi.Tog momenta sam u potpunosti bio gotov.
-Gotov?
-Da, gotov. rešen, i veoma srećan. Jer sam shvatio da nam je tako malo potrebno da bismo bili savršeni, u očima drugih i sopstvenim očima. Da nijedan buket od 1001 ruže ne bi izmamio taj osmeh na licu koji si imala, niti nežnost koju si tada pokazala. Da bi stalno razmišljao, kao ranije, kupujem li poklon, ili kupujem li nečiju ljubav i naklonost.
-Can't buy my love.Moja ljubav se ne kupuje.Ona se dešava.
-Tebi se ljubav dešava. A meni si se desila ti.Jednostavno je, skroz.