...počele smo da ličimo n aklasičnu mamu i ćerku, kao iz reklama.Priča za laku noć, dok je dete ušuškano u krevetu.Malo negodovanja, kada prekinemo priču na pola, jer, nemam više glasa da joj čitam.Čitaću sutra, opet pred spavanje.ja ako ne stignem čitanje baka.Ali ipak stignem jer tako nešto se ne propušta.
Ali klasika je, tako da kažem narušena.Zato što mi pred spavanje čitamo edukativne članke o ljudskom telu, dok strpljivo skupljamo delove muškog i ženskog tela u jednoj velikoj kesi, pa ćemo ih na kraju sve lepo sastaviti.
Elem.Pošto smo pročitali sve o plućima i disanju, dakle medicinske teme su do utorka ili srede, kada izalazi novi broj, zaključene,počeli smo da čitamo Bambija.
Bambija sma volela kao klinka. Definitivno sledećeg leta ću krenuti u potragu za mojim prvim albumom sa sličicama,zatrpanom negde na tavanu kuće. Zato što je ot bio -Bambi.Zato što je bio original iz Diznija, zato što su se sličice inače teško nalazile i bile su relativno skupe, a moj deda, mamin tata, mi ih krišom nekako donosio, posle svake rukometne utakmice na koju je išao.
Bambi je sladak. priča o njemu i njegovoj brižnoj mami predivna. Posebno je nekako čudan, dostojanstven ali i bolan susret Bambija sa njegovim ocem.
Znala sam kada u priči dolazi do velikog preokreta. Tačnije, stradanja Bambijeve majke. I nekako, dok sam čitala taj deo, i u meni se nešto skupilo. Sa ove distance, shvatam veličinu žrtve majke,koja je oterala dete od sebe, da i njega lovci ne bi upucali.Ali, to Ksenija ne može da shvati.
Dok je slušala taj deo priče, nije se ništa dešavalo.Ali slika malog laneta usred snežne oluje, kako plače za mamom, i miri se da je više verovatno neće videti je Kseniju rasplakala.I to prilično.Junački, guta ona suzice, onako tiho joj cure niz obraze.
-Mila, pa nemoj plakati zbog toga..to je samo priča..
-Ali ne plačem zbg priče....
-Ne mogu ti više čitati jer te to rastužuje.Nisam ti možda ovo ni trebala čitati pred spavanje.
-Ali to je MAMA U PITANJU; KAKO DA NE PLAČEEEM!
Tad je i ono što se u meni stezalo puklo.Tešimo jedna drugu, zbog Bambijeve mame, koju je upucao neki bezdusni lovac i napravio Bambija siročetom.Pokušavam da kroz primer baš te nesretne Bambijeve mame kažem detetu da postoje neke žrtve koje je vredno podneti.I ne pričam ništa protiv tog lovca, iako mi se trenutno prevrće stomak zbog njega, jer prosto svako je radio svoj posao. On je lovio, a Bambijeva mama je bila-majka.I to je sve.
Zaspala je ubrzo.Sa knjigom na jastuku, i rukom prebačene preko nje, kao da bi tako sada onog malog Bambija htela da zaštiti od hladnoće, samoće i tuge...Sutra ćemo nastaviti priču. Pa će saznati kako je Bambi našao svoju ljubav,postao heroj šume, nažalost izgubio i drugog roditelja,a li uskoro postao i on sam roditelj, spreman na bezrezervnu žrtvu nalik one što je je njegova majka podnela za njega....i nadam se shvatiti, da nijedan lovac to ne može ikome da oduzme..potrebu, volju i skoro radost žrtvovanja za svoje dete....
Нема коментара:
Постави коментар