среда, 16. март 2016.

Државни посао

Моја животна прича би имплицирала да бирам: увек и само државни посао. Без оне сатиричне и ироничне конотације поводом државног посла. Породична и животна прича ме је увек везивала за државне органе и за обављање послова од јавног интереса. Деда је био војник и судија, тата војник и лекар, мама лекар. Одувек сам живела у кругу униформи 'плавих или зелених, или белих лекарских мантила.Одувек сам имала као узор оне који немају у ствари радно време, иако раде у тим „државним јаслама“. Јер радно време за одбрану земље је увек. Правда и спасавање живота такође немају своје радно време. Али, мој деда је покренуо једно питање верности и оданости, које ми, признајем никада до тада, док га није споменуо, није пало на памет. -На студијама ћеш научити многе битне принципе. Један од њих је одговорност за свој рад. Увек одговараш шефу,ономе ко је омогућио твој рад, ономе ко те је као Пигмалион створио и дао ти посао у руке. Тако Влада увек одговара Парламенту за свој рад, ако Влада греши, може да изгуби подршку парламента. -То је уцена. -Није.То је провера оданости и поверења. Узми , на пример и професионалне војнике и оне војнике из срца.Шта мислиш ко ће боље бранити државу? -професионални војник? -Не мора да значи. Професионални војник је одан ономе ко га плаћа.Онај ко је војник из срца и из убеђења ће остати до краја на бранику одбране. И после више од 20 година од овог разговора добијем питање: да ли бих се прихватила државног или кренула у ризик приватног посла? У ствари, понекад и државни посао може бити ризичан-осврните се, такве послове данас раде полицајци, наставници, учитељи , лекари. Или да применим дедину логику: држава и њене институције су створиле мене и моју каријеру, унапређују и стално улажу у моје знање. Једино могу њима давати и дуговати верност, до последњег даха, и чинити све да до пропасти не дође. Наравно, ово не спречава никог да мисли и ради другачије.Да преузима ризике које ја лично не желим, јер сам своју страну одавно одабрала. Због свега што је свим генерацијама пре мене било Свето.