Green fields

U stvari, profesorka engleskog u gimnaziji je kriva za sve.
Kriva za to sto nam je pustala povremeno na casovima svoje stare gramofonske ploce.

To nam je ponekad bila i priprema za kontrolne, to "skidanje" tekstova pesama. Mnogi su to radili rutinski, ali nas je ona ucila kako da to obavljamo profesionalno, konsekutivno .
Obicno je pustala Bitlse. Zbog toga sam i danas- Michelle, ali o tome drugi put.

Jos u prvom razredu gimnazije, pustila nam je Green fields, od Brothers Four.
Dosadjivala sam joj narednih dana i van nasih redovnih casova, da mi dozvoli da "skinem" tekst ove pesme. ne znam ni sama zasto, ali nekako mi je to bilo- potrebno.
Milion puta mi je rekla da sam dosadna kao stenica, ali mi je svaki put uslisila molbu i pomogla.

Ko god nije, neka sada poslusa ovu pesmu.
Uspoavljujuca? Ali i izuzetno dubokog znacenja.
No dokle god svi koji je slusaju, vide eventualno slike, ja sam videla nesto drugo.Videla sam pricu, ljude, dogadjaje, vojnicke i bolnicke uniforme, bogatstvo, moc, i ljubav.

Tako je nastao prvi roman, o ljubavi i mrznji izmedju dve porodice.Ne nisu Kapuleti i Montegi, mnogo je komplikovanije. I nije objavljen i verujem da cu ga jednom i objaviti.

Jer to prosto dugujem strpljivosti moje profesorke engelskog.Znala je ona, znam to sada i ja, da ova stenica u meni ima drugacije razloge za sve sto radi.

Hvala , profesorice, Milice.

https://www.youtube.com/watch?v=46o1joHp7t0

И ти си срце Новог Сада

To што је ванредна ситуација стављена ван снаге, и што су завршени дани жалости у држави, не значи да треба да заборавимо на све што се дешавало претходних дана.
Животи се враћају у свој редован Колосек.А некима, можда и не.
Спасавање, евакуација, санација, поновна изградња у целини.
Овај Нови Сад и људи који живе у њему, чинило се, изгубили су своју снагу, вољу и гостопримљивост. Или им смао теме које су биле актуелне претходних месеци нису биле довољно интересантне да се прикључе и ангажују.

Порука коју упућујем свакој:
Тамари,Бојани, кристини, Катарини, Александри, Јелени, Биљани, Сањи, Гордани,Јасмини, Тањи, Ксенији и свим осталим девојчицама, девојкама и женама које су ових дана несебично исказале своју хуманост;

коју упућујем:
сваком Влади, Милану, Јовану, Недељку, Марку, Милошу, Александру, Горану, Мирославу и свим другим дечацима, младима и старима који су ових дана показали да бој бије срце у јунака;

та порука гласи:

Не стављајте показани ентузијазам у страну, већ га усмерите, а то ће верујем бити ускоро, у санацију и поновну изградњу и даљу помоћ другачијих врста која ће бити потребан неким другим људима.

Сву ону инспирацију и вољу која вас је терала да сатима пуните џакове са песком, кувате галоне хране за угрожене, у ланцу преносите ствари до камиона, комбија и шлепера упућиваних на угрожена подручја, или да било како другачије помажете,

усмерите на то да покажете да И У ДОБРУ ОСТАЈЕТЕ ЉУДИ КАКВИМА СТЕ БИЛИ У НЕВОЉИ.

Свако од вас је био срце Новог Сада.
Немам орден за сваког од вас, нити диплому, нити захвалницу.
Имам само-срце Новог Сада.Носите га поносно и не заборавите, као што рече Андрић, своју душу никада.