-Hiljadu i jedno jutro, jel da?
Ne, odgovorio je sa smeskom.- Na moju srecu, vise ih je od hiljadu i jednog.I svako je pocinjalo sa istom mantrom, svako je pocinjalo sa istom molbom, istim pozivom i istom zeljom.
-A to je?
-Mantra: volim je, volim je.Molba: da voli me, da voli me. Poziv: da traje i traje. Zelja: da me uvek ceka, moja sigurna luka.
Prstom desne ruke je nesto nacrtala u vazduhu, tik ispred njegovog lica.Njegov zbunjeni izraz je naterao da sa osmehom ponovi jos jednom, i jos jednom isti znak.
-Ne prepoznajem, sta to pises u vazduhu?
-Moju mantru, molbu, poziv i zelju. Sve u jednom.
-A to je?
-Znak za beskonacno. Zauvek, zauvek, zauvek, zauvek.
