Piši o ljubavi

Piši o ljubavi, reče ona.
Hoću, draga moja i poštovana drugarice, pisaću.

Pisaću o tome kako se ljubav ne zaslužuje zato što smo dobri prema nekome, ili zato što dozvoljavamo da nas neko iskorišćava za to malo topline koja nam treba zauzvrat.Ljubav jeste nešto što se , kao srednjovekovna tvrđava osvaja na drugačije načine.
Lepim rečima.
Držanjem za ruke, ne zato što je to u modi, nego zato što su tako dva srca najbolje spojena i jednako dobro čuju otkucaje onog drugog.

Pisaću o tome kako ljubav nije teška niti komplikovana, već su ljudi takvi. Mi smo ti koji pred one do kojih nam je stalo ili do kojih mislimo da nam je stalo, stavljamo neke nemoguće zahteve.
Testiramo ih.
 Igramo igrice sa njima.
A u stvari, ne trebamo.
 Život nam nametne sve moguće testove koje trebamo proći, bez da ih mi izmišljamo.

Pisaću o tome kako je voleti jednako lako kao i disati.Ako ne dišeš, ne postojiš.Ako ne voliš, ne postojiš.
Pisaću kako ljubav treba nositi sa sobom, kao najvredniji orden za hrabrost.jer voleti jeste danas, u ovom savremenom svetu hrabrost. Voleti bez predrasuda, bez uslova, voleti samo zbog onog što neko jeste. Ili zbog nečeg i što nije.


Pisaću o tome kako nije tačno da daljine umanjuju ljubav i uopšte bilo koji odnos nastao među ljudima. Postoje mnogi razlozi zbog kojih nešto prestane.
 Daljine nisu to, taj razlog.
Reče mi jedna osoba da je mislio da će daljina ubiti  ili umanjiti ili iskvariti ono što oseća.Međutim, samo je još više ojačala. Jer, kao što rekoh, daljine nisu taj razlog.

Piši o ljubavi, reče ona.
Uvek ću pisati, draga moja i poštovana drugarice.

Mila moja

Mila moja.

Želim da sam tvoj svet.

Zavoleo sam beskrajno, tvoju dušu, tvoje srce, tvoj dodir i  sve drugo tvoje.Tvoje misli i taj način na koji brineš o meni , gde god da sam i šta  god da radim.

Zavoleo sam beskrajno tvoj glas, čak i kad mi kažeš da iz potpuno opravdanih razloga kasniš na naš sastanak ili da nećeš uopšte doći. Volim ga, jer znam da ima tu moć ili slabost da uvek govori istinu.

Ja slušam, mila moja.

 I svašta sam lepog čuo od tebe, o tebi samoj a da to nikada nisi izričito rekla.

Ne brini za mene, već pusti da ja brinem o tebi.Onako kako to zaslužuješ.Onako kako bi to svaki vitez radio.Onako kako to treba da radi čovek koji voli i  spreman je da zbog toga odustane od mnogih drugih važnih stvari.Jer nijedna od tih stvari zapravo nije toliko vredna kao ti.

Ne mogu i ne smem više da propustim i jedan da, popodne ili veče u kome ti postojiš.Ne mogu i ne smem sebe da lišim te topline i te snage koje izviru iz svake tvoje reči.

Mila moja.

Draga dušo.

Budi moja, bar upola onako kako ja mogu biti tvoj.

I to ce biti dovoljno za večnost.