EVo drugi dan raspravljam sa jednom drugaricom , sjajnom mladom ženom na gornju temu.I juče me je poprilično namučila svojim pitanjima a ja prosto nisam znala kako da joj odgovorim. Jednostavno, kao što ni za roditeljstvo ne postoji dovoljno dobra knjiga, tako ni o muško-ženskim odnosima nema još napisane dobre knjige a posebno ne o onom delu koji se zove zaljubljivanje-odljubljivanje-patnja-tuga-depresija-zaljubljivanje- i tako u krug.
Elem, prvo njeno pitanje je bilo, kako da s eodljubi.Tj kako se to zapravo radi.Probala sam da joj predočim da je i stanje zaljubljenosti kao neko stanje bolesti, prehlade, kijavice, šta li.Dakle, ako je lečiš antibioticima, traje 7 dana. Ako je ne lečiš, sama od sebe prođe za nedelju dana. Dakle, na tebi da lićeš povećati rezistentnost svog organizma na antibiotike tako što ćeš svaki božji put kad kineš da uzimaš iste te antibiotike, ili ćeš-otkunjati svoje, samo sa molitvama, čajevima, transcedentalnom medicinom ili ćeš otići na trčanje pa kud puklo da pukne.
OK, ali šta je u slučaju odljubljivanja antibiotik? Onda ima dve opcije, po meni. Ili da se žestoko zaljubiš u nekog drugog, ili da te ovaj toliko povredi-uvredi-napravi haos-prevari te, itd, pa da ga zamrziš.Emocija, takva kakva je, posebno ako bude jaka( što nije uvek nužno povezano sa dužinom trajanja te emocije), ne nestaje tek tako sama od sebe. Pa i prehlada, ako je ne lečiš, prestane, ali uzročnik-ostane. I narušava ti zdravlje i dalje. Dakle, ljubav ne možeš tek tako da zaboraviš, da zanemariš, ćušneš pod tepih. MOraš je sa nečim istisnuti.
Eeee, a ja hoću da s eodljubim i da s eviše ne zaljubim.Dakle, nema antibiotika u gornjem smislu.Jedino da odeš u manastir, no tamo možda, spram poslednjih događanja, možeš još dobiti i -batine. Sa tim razmišljanjem sa otišla juče s aposla, i tumbala ga po glavi cele noći.Kako se jednom odljubiti i kinada ikada nikada ikada više se zaljubiti? Zatrpati s eposlom? ONda ne gine veza sa kolegom, jer ćeš po prirodi stvari dosat vremena provoditi na poslu. To nikako nije dobro, jer veza nastala na radnom mestu, pod stresom i u ograbničavajućim okolnostima, brže puca, i stvara lošu radnu atmosferu.Dakle,ne to.
Odseliti s eiz grada? Joook, kukavički.Zaboraviti? Nemoguće.
I tako dođem danas na posao a ona ima novo pitanje.Kako prepoznati da se nekome sviđaš?Uhhh...pa ima raznih znakova, ali ne mora svaki nužno ka otme da vodi. jednostavno, neki ljudi su-otvoreniji i ne stide se da svoje emocije pokažu i rečima i dleima i taktilno.Da te dodirnu, uhvate te za ruku, spuste glavu na rame onako usred razgovora, potapštu te po ramenu i da im ruka slučajno ostane na tom mestu nešto duže nego što bi u toj situaciji bilo primereno.Nkei ljudi su jendostavno takvi, i takve poteze sa njihove strane ne treba nikako tumačiti kao znakove sviđanja. Tj jeste to sviđanje ali ne u tom zaljubljivanje-fazonu. Nego u fazonu dopadanja, naklonosti, prijatnog osećaja kad su u blizini nekog njima dragog.
Stvar doduše može da se zakoplikuje ako se te dve osobe duže znaju.I ako su zajedno provodili dosta vremena, čak i na poslu, i pod stresom, da su radili na istim projektima, zavisi jendo od drugog, itd...
Iako sam pobornik i tvrdi pristalica postojanja muško-ženskih prijateljstava, morala sam u par slučajeva da priznam ono što su i umniji ljudi od mene već konstatovali.A to je da se prijateljstvo često uzvisi do ljubavi, ali se ljubav retko ponizi ponovo do prijateljstva. I onda nastaje pravi kolaps.
Dali uvek hvatanje za ruku od strane prijatelja treba shvatiti kao alarm da mu se sviđaš u "!onom" smislu? Zavisi. Taktilne metode iskazivanja naklonosti su u savremenom hi-tech svetu veoma retke, jer smo svi počeli da živimo virtuelne živote, pa se tako i tešimo, izjavljujemo ljubav, dogovaramo.....Taj dodir, kao i osmeh koji znače više od hiljadu reči a ne koštaju ništa...
nisam pametna.
UpomoĆ!
петак, 29. мај 2009.
среда, 27. мај 2009.
O liderima i liderkama
Poznanik, prijatelj, kolega, šta li mi je već-ne znam ni sama-e jedan takav u mojoj "kolekciji" mi obično kaže:" Srbiji je dosta lidera".Uvek aludira na sve poslove koje obavljam i skoor da je u pravu, s itm što ja sebe ne doživljavam liderom u tom smislu.Mislim, biću lider ako niko drugi neće.Još na studijama mi se više sviđala mogućnost vladavine iz senke.Tada smo moj drug Srđan i ja sklopili "dil", on će jednog dana biti predsednik Vlade, a ja njegov savetnik.Srđan s etada bunio jer je veoma brzo čeljade shvatio suštinu.Saveotvanje bi zamenilo-vladanje.Tj postao bi marioneta savetnika....:) naravno, obećala sam svečano da nikad ne bih savetovala išta protivzakonito, da barem sa te strane bude miran.
Elem.
MOžda je Srbiji dosta lidera, ali u mojoj porodici ih nikako ne manjka.
"Jaoo, dobro je što ste danas došli u vrtić, prosto ne znam šta bih da niste", zakukala je vaspitačica jutros.Dok sma gledala naslednicu kako utrčava sa " ćao , mama" bačenim nekako sa ramena, gledala sam i ženu u čudu.U ponedeljak su klinci pravili " čarobni napitak".Kaobajagi napitak i kao bajagi čaroban, ali je kolovođa svega bila moja gospođica.
Ona je slušala i čitala da ima neke biljke koje s euberu, pa ih preliješ vodom , pa odstoje, pa procediš i dobiješ-napitak.Nije baš čaj, nikako nije sok, daleko je od kafe, ali pošto se pije, onda je-napitak.
U ponedeljak je sprovela, tj navela ostalu decu da sprovedu zajedničku akciju branja cveća i bilja.Pa su tražili čašu, činiju, šta li.I prelili vodom.I rekla je svima da treba da odstoji do sutra pa će ga onda sutra procediti i videti šta će biti dalje.
To sutra je došlo, ali ona nije došla. Klinci su bili zbunjeni jer nisu znali ni kako da procede, niti šta da rade sa tim što je ostalo.Premeštali su tu činijicu po celom dvorištu, pazili da se sluuučajno ne prospe nijedna kap dragocenog napitka...jer kolovođa nije došao i sad oni ne znaju šta da rade sa time.
Onda mi je bilo jasno njeno utrčavanje u dvorište i iznenadno "šu-šu-šu" sa ostalima.Odmah su tajnovitim kretnjama izbunarili tu činiju odnekud, i onda je ona kao matora počela da ispituje da li su uradili sve kako im je rekla.TRažila je , izveštaj o stanju, tim rečima a meni je vilica samo padala i padala....oooooo.....
Dok sam išla ka stanici autobusa, setih se i drugih događaja u kojima je prednjačila druga devojčica.Njih dve prosto kao da se -takmiče.Dečji, ali ima kompeticije, koja je hvala bogu jako lepa, nastanu lepe inicijative iz toga i veeoma je zdrava za njih i njihov razvoj.
Srbiji je možda dosta lidera, ali je jendostavno plodno tlo za njihov nastanak.Pa što ne bi iskoristili taj potencijal, kad ga već imamo?
Proverite dakle, u svakome od vas koliko liderskih osobine imate.Imate ih, bar za nešto. U ljudima oko sebe.Imaju ih i oni....
Elem.
MOžda je Srbiji dosta lidera, ali u mojoj porodici ih nikako ne manjka.
"Jaoo, dobro je što ste danas došli u vrtić, prosto ne znam šta bih da niste", zakukala je vaspitačica jutros.Dok sma gledala naslednicu kako utrčava sa " ćao , mama" bačenim nekako sa ramena, gledala sam i ženu u čudu.U ponedeljak su klinci pravili " čarobni napitak".Kaobajagi napitak i kao bajagi čaroban, ali je kolovođa svega bila moja gospođica.
Ona je slušala i čitala da ima neke biljke koje s euberu, pa ih preliješ vodom , pa odstoje, pa procediš i dobiješ-napitak.Nije baš čaj, nikako nije sok, daleko je od kafe, ali pošto se pije, onda je-napitak.
U ponedeljak je sprovela, tj navela ostalu decu da sprovedu zajedničku akciju branja cveća i bilja.Pa su tražili čašu, činiju, šta li.I prelili vodom.I rekla je svima da treba da odstoji do sutra pa će ga onda sutra procediti i videti šta će biti dalje.
To sutra je došlo, ali ona nije došla. Klinci su bili zbunjeni jer nisu znali ni kako da procede, niti šta da rade sa tim što je ostalo.Premeštali su tu činijicu po celom dvorištu, pazili da se sluuučajno ne prospe nijedna kap dragocenog napitka...jer kolovođa nije došao i sad oni ne znaju šta da rade sa time.
Onda mi je bilo jasno njeno utrčavanje u dvorište i iznenadno "šu-šu-šu" sa ostalima.Odmah su tajnovitim kretnjama izbunarili tu činiju odnekud, i onda je ona kao matora počela da ispituje da li su uradili sve kako im je rekla.TRažila je , izveštaj o stanju, tim rečima a meni je vilica samo padala i padala....oooooo.....
Dok sam išla ka stanici autobusa, setih se i drugih događaja u kojima je prednjačila druga devojčica.Njih dve prosto kao da se -takmiče.Dečji, ali ima kompeticije, koja je hvala bogu jako lepa, nastanu lepe inicijative iz toga i veeoma je zdrava za njih i njihov razvoj.
Srbiji je možda dosta lidera, ali je jendostavno plodno tlo za njihov nastanak.Pa što ne bi iskoristili taj potencijal, kad ga već imamo?
Proverite dakle, u svakome od vas koliko liderskih osobine imate.Imate ih, bar za nešto. U ljudima oko sebe.Imaju ih i oni....
уторак, 26. мај 2009.
KOliko košta demokratija ?
Stalno se pogađamo koliko nas košta demokratija.
Ne samo nas.
Sve ostale.
Ranije smo uspevali da obranimo demokratiju kao skoro pa idealan obik političkog režima, jednostavnim rečima ” autokratije-fuj to!”.I bilo je sve rešeno.Međutim, pred kraj 2007.godine porazili su me neki argumenti koji su izneli tek svršeni srednjoškolci, a u korist autokratije.
” …jeftinija je…”
-”…tamo te barem ne jure svakih 6 meseci da glasas, imas vladara, kralja, cara dok ne dodje njegov sin, ako on ne valja, onda ga fino sklone i dodje druga dinastija…”
“….u autokratiji znaš da nemaš prava, a ovde imaš prava ali ili ne znaš koja su, ili kome da se obratiš da ti pomogne da ih realizuješ, ili njihovo ostvarivanje kasni jer je pao računarski sistem ili je šalterski radnik na pauzi”
“……kad završim faks, biću poslanik…”
Koliko košta demokratija? Ali ne mislim u novcu…..
Ne samo nas.
Sve ostale.
Ranije smo uspevali da obranimo demokratiju kao skoro pa idealan obik političkog režima, jednostavnim rečima ” autokratije-fuj to!”.I bilo je sve rešeno.Međutim, pred kraj 2007.godine porazili su me neki argumenti koji su izneli tek svršeni srednjoškolci, a u korist autokratije.
” …jeftinija je…”
-”…tamo te barem ne jure svakih 6 meseci da glasas, imas vladara, kralja, cara dok ne dodje njegov sin, ako on ne valja, onda ga fino sklone i dodje druga dinastija…”
“….u autokratiji znaš da nemaš prava, a ovde imaš prava ali ili ne znaš koja su, ili kome da se obratiš da ti pomogne da ih realizuješ, ili njihovo ostvarivanje kasni jer je pao računarski sistem ili je šalterski radnik na pauzi”
“……kad završim faks, biću poslanik…”
Koliko košta demokratija? Ali ne mislim u novcu…..
понедељак, 25. мај 2009.
Facebook generacija 2
Pisala sam o tome već ovde:http://www.apolotv.rs/wp/?p=90, ali skoro pa moram opet.
Ta moja prva Facebook generacija ulazi u fazu priprema za junski ispitni rok, dakle, ispratiću i njih u drugu godinu studija uskoro.Sa ovakvim ili onakvim uspehom. Shvatili su dosad, nadam se, da je studiranje jednako radnom mestu( a valjda su shvatili to stalno ponavljam), pa nek tih 8h radnog vremena, tj učenja ili posvećenosti studijama ukombinuju u 24 h jednog dana kako god žele.I da pedagoška funkcija svih nas ne završava sa time što ćemo im videti leđa nakon položenog ispita.Već se nastavlja,jer su -naši studenti..:)
Mislim da Andreju, koji je napravio ovu grupu nije ni pamet palo da će grupa imati 292 člana.Bar ih ima u momentu kada piše. Niti da ću ja, prihvatiti da mu pomažem u prosledjivanju relevantnih informacija.Niti da ćemo na kraju uz pomoć Milana, imati i svoju FB žurku, beše ono u "Adresi", zar ne?Čini mi se da su se granice komunikacije ovako definitivno-pomerile, na bolje. Ono što se smatra imperativom današnjice, ali nužno nosi i negativne konotacije, je ovde ostvarilo svoju najbolju moguću svrhu.
Kad smo počeli sa elektronskim prijavama ispita na fakultetu, tu sam prvo i oglasila, u toj FB grupi. UZ početne probleme, koje prati svaki novi sistem, treba reći da je više od 50 studenata na ovaj način uspelo da prijavi ispite. Rezonujem da će ih biti sve više, jer smo sa ovim početnim koracima, uvideli i ispravili sve početne mane ovog programa. Ksenija i Kristina, kao jedine sa SUP smera koje su na ovaj način prijavile ispite,su imale i dodatnih problema.Možda nismo baš najbolje izašli sa time na kraj, ali nekako smo razrešili...
Opet thanks to FB grupi.
Posetio me je Milan, again.Zbog nove žurke.Zaslužili ste je, svi.Negde posle 20 juna, recimo?
Ta moja prva Facebook generacija ulazi u fazu priprema za junski ispitni rok, dakle, ispratiću i njih u drugu godinu studija uskoro.Sa ovakvim ili onakvim uspehom. Shvatili su dosad, nadam se, da je studiranje jednako radnom mestu( a valjda su shvatili to stalno ponavljam), pa nek tih 8h radnog vremena, tj učenja ili posvećenosti studijama ukombinuju u 24 h jednog dana kako god žele.I da pedagoška funkcija svih nas ne završava sa time što ćemo im videti leđa nakon položenog ispita.Već se nastavlja,jer su -naši studenti..:)
Mislim da Andreju, koji je napravio ovu grupu nije ni pamet palo da će grupa imati 292 člana.Bar ih ima u momentu kada piše. Niti da ću ja, prihvatiti da mu pomažem u prosledjivanju relevantnih informacija.Niti da ćemo na kraju uz pomoć Milana, imati i svoju FB žurku, beše ono u "Adresi", zar ne?Čini mi se da su se granice komunikacije ovako definitivno-pomerile, na bolje. Ono što se smatra imperativom današnjice, ali nužno nosi i negativne konotacije, je ovde ostvarilo svoju najbolju moguću svrhu.
Kad smo počeli sa elektronskim prijavama ispita na fakultetu, tu sam prvo i oglasila, u toj FB grupi. UZ početne probleme, koje prati svaki novi sistem, treba reći da je više od 50 studenata na ovaj način uspelo da prijavi ispite. Rezonujem da će ih biti sve više, jer smo sa ovim početnim koracima, uvideli i ispravili sve početne mane ovog programa. Ksenija i Kristina, kao jedine sa SUP smera koje su na ovaj način prijavile ispite,su imale i dodatnih problema.Možda nismo baš najbolje izašli sa time na kraj, ali nekako smo razrešili...
Opet thanks to FB grupi.
Posetio me je Milan, again.Zbog nove žurke.Zaslužili ste je, svi.Negde posle 20 juna, recimo?
Varijacija na temu mamakanja
...s tim što ja tu izbacim jedno slovo, pa ispadne: mamkanje.Ali je nalik onom mamakanju o kome je pisala Tweety.Razlika je u tome što ovde više nisu zahtevi nego veoma nezgodna pitanja.
Mama, a jel tako da je diplodokus bio dobaar dinosaururs...
Mamaaa, a jel su svi mesožderi dinosaurusi bili u stvari ljudožderi, u stvari bili bi ljudožderi da su jeli ljude ali tada nije bilo ljudi, ap su u stvari bili ljudožderi koji su u stavri dinosaurusožderi..?
Mama, kad mirišeš mak, onda ti se vrti u glavi?Koju on to supstancu ima u sebi , jel to aspirin?
Mamaa, a beba krpelj isto pije krv kako i roditelji krpelji, ili se ona samo zeza?
Mamaaa, a slušaj ovo: stolen kis hez kam tuu leejt, neko je zakasnio da nekog poljubi ili šta?
Mamaa, a jel enter isto što i dilejt, pa mislila sam da je isto, oba su na tastaturi..?
Mamaaa, a što me ne slušaaaš?
ONda dolazi seniorka:
Ti si majka, zato trebaš da....
Ti si majka, onda moraš....
Ti si majka.....aaaaa
Kad sam postala majka mislila sam u ružičastim i svetloplavim nijansama i kontala da je to svakako velika obaveza i odgovornost. I bila pripremljena na to da nema dovoljno dobre knjige o roditeljstvu nego da se dosta toga uči u praksi, na osećaj i slično. Ali kad me sa jedne strane okupiraju sa pitanjima gorenavedenim, a sa druge strane mi svaka rečenica počinje sa trebanjem, moranjem itd, onda stavim prst na čelo, aloooo....nema zakona koji striktno reguliše svaku obavezu roditeja.I da ima, nikad ne bi bio toliko potpun jer ne bi mogao da reguliše sve što moraju ili trebaju da rade roditelji u pogledu svoje dece. To naravno ne znači da treba da bude anarhija u ovim odnosima, premda one igre koje igraju deca sa nama i mi s anjima ponekad liče na uvod u anarhiju.
Mamkanje. Ne bi ga trebalo zabraniti zakonom, ali ga treba bar ograničiti na razumnu meru, meru koju može podneti jedna prosečna mama, ne nalik onim super mamama koje se slikaju po Gloriji i drugim fensi časopisima, iza kojih stoji četa bebisiterki, spremačica, žena koje kuvaju ručak, peglaju veš.MOžda ga ograničiti na 2 ili tri ovakva talasa mamkanja na dan, sa najviše do 5 pitanja po talasu.To bi bila neka razumna mera. Za sve što bi hteli da mamkaju preko ove mere, nek pišu ili ako ne znaju da pišu nek pamte za sledeći dan. Pa i Skupština radi do 18h, sem ako ne prebace normu ali uvek samo zbog stvari o kojoj se već počelo raspravljati.Ne uvode se novi elementi u raspravu tj, nova tačka uvek ostaje za sutra.
Stavljam predlog na glasanje, ko je za?:)
Mama, a jel tako da je diplodokus bio dobaar dinosaururs...
Mamaaa, a jel su svi mesožderi dinosaurusi bili u stvari ljudožderi, u stvari bili bi ljudožderi da su jeli ljude ali tada nije bilo ljudi, ap su u stvari bili ljudožderi koji su u stavri dinosaurusožderi..?
Mama, kad mirišeš mak, onda ti se vrti u glavi?Koju on to supstancu ima u sebi , jel to aspirin?
Mamaa, a beba krpelj isto pije krv kako i roditelji krpelji, ili se ona samo zeza?
Mamaaa, a slušaj ovo: stolen kis hez kam tuu leejt, neko je zakasnio da nekog poljubi ili šta?
Mamaa, a jel enter isto što i dilejt, pa mislila sam da je isto, oba su na tastaturi..?
Mamaaa, a što me ne slušaaaš?
ONda dolazi seniorka:
Ti si majka, zato trebaš da....
Ti si majka, onda moraš....
Ti si majka.....aaaaa
Kad sam postala majka mislila sam u ružičastim i svetloplavim nijansama i kontala da je to svakako velika obaveza i odgovornost. I bila pripremljena na to da nema dovoljno dobre knjige o roditeljstvu nego da se dosta toga uči u praksi, na osećaj i slično. Ali kad me sa jedne strane okupiraju sa pitanjima gorenavedenim, a sa druge strane mi svaka rečenica počinje sa trebanjem, moranjem itd, onda stavim prst na čelo, aloooo....nema zakona koji striktno reguliše svaku obavezu roditeja.I da ima, nikad ne bi bio toliko potpun jer ne bi mogao da reguliše sve što moraju ili trebaju da rade roditelji u pogledu svoje dece. To naravno ne znači da treba da bude anarhija u ovim odnosima, premda one igre koje igraju deca sa nama i mi s anjima ponekad liče na uvod u anarhiju.
Mamkanje. Ne bi ga trebalo zabraniti zakonom, ali ga treba bar ograničiti na razumnu meru, meru koju može podneti jedna prosečna mama, ne nalik onim super mamama koje se slikaju po Gloriji i drugim fensi časopisima, iza kojih stoji četa bebisiterki, spremačica, žena koje kuvaju ručak, peglaju veš.MOžda ga ograničiti na 2 ili tri ovakva talasa mamkanja na dan, sa najviše do 5 pitanja po talasu.To bi bila neka razumna mera. Za sve što bi hteli da mamkaju preko ove mere, nek pišu ili ako ne znaju da pišu nek pamte za sledeći dan. Pa i Skupština radi do 18h, sem ako ne prebace normu ali uvek samo zbog stvari o kojoj se već počelo raspravljati.Ne uvode se novi elementi u raspravu tj, nova tačka uvek ostaje za sutra.
Stavljam predlog na glasanje, ko je za?:)
субота, 23. мај 2009.
Koje igre igraju babe i unuci i majke i cerke...
Podseća defnitivno na onu knjigu Koje igre igraju narkomani.Pa skoro da je tako.Addicted to family liasons...
Koje su to igre?
Babe i unuci su sjajni dok su sami.Najbolji drugari.LJubav do neba.Nikog nema sem njih i njihvoog malog univerzuma u kome je skoro pa sve dozvoljeno, čak i ono što roditelji ne dozvoljavaju a babe negde apriori zvocaju roditeljima kad im se sluuučajno omakne da deci takvu aktivnost dozvole.Najviše na svetu celom su najbolji drugari.Ma, nema čega nema.
E onda dođe roditelj sa posla. Uglavnom majkica mila.ONo preslatko dete se pretvori u neko drugo, jer sada njače, bacaka se, upada u reč, svađa se sa svojoom najmilijom bakicom koju je do malopre obožavalo a sada je ona dečje nesuptilno skoro naglavačke izbacuje-out, breee!Mama je tu, mama je in, ti si out, hoću samo ja mamu, ne možeš ti nju, nemaš ti nikakva prava da sada pričas sa njooooom, idiiiii....
Uh.
Ova igra se završi potpunim kolapsom majkice mile, koja jedva čeka naredni radni dan, gde će joj verovatno pucati glava od obaveza, ali barem neće morati da izigrava UNPROFOR zonu, niti da bude optuživana za genocid u Ruandi od strane dva bića sa kojima je, mukice moja, u krvnoj vezi. Psiholozi su u stanju da ovu vrstu igre, tj ovakav tip igre zovu ljubomorom, ili još gore, borbom za primat na domaćem terenu.Jer I baba i unuci su domaći na terenu središnje figure, tj roditelja, ali lično prisustvo te krvne spone dovodi tu bezgraničnu ljubav u stanje neograničenog rivalstva, gde su sva sredstva dozvoljena. Čak je i dozvoljeno da se zamene starosni kodovi, pa da s edete ponaša zrelo i odgovorno, a baba, kao Hogar strašni nakon izgubljene bitke, ranjivo i nemoguće, vrati mi moje krpiceeeee....!
Druga vrsta igre je majke i ćerke.Posebna je vrsta igre između majki i sinova, ali nekako, budući da sam ćerka, više me interesuje ovaj tip igre.
Dakle, one sve znaju bolje od vas, čak i kako se osećate i kad ništa ne osećate. Prave analize vašeg društvenog, privatnog, poslovnog i svih ostalih sfera života, i to uvek kad im ne tražite.Tačnije, to vam nikada ne pada na pamet, ali eto, dobijete uz jutarnju šolju kafe, kao MIlan tarot lično da vam predviđa dan.Njihova iznenađenja su samo za njih iznenađenja, a za vas su uglavnom-šokovi finansijske i psihološke prirode.Njihova reč je uvek poslednja, bilo zato što druga strana samo ućuti i više ne progovara, ili zato što one ipak imaju malo više slobodnog vremena za razradu svih mogućih scenarija vašeg ličnog odricanja od priznavanja sopstvene propasti.
UH na kvadrat.
Kažu, again,psiholozi, da posebno u matrijarhalnim porodicama, gde je majčinska figura bila jaka i dominantna ili je u pitanju nepotpuna porodica sa majkom, koja je razvedena ili udovica...dominacija nikad ne prestaje.Takva dominacija rađa dva tipa ćerki.Ili potpuno pokorne, koje prihvataju svaku kritiku, i koje najčešće svu majčinu frustraciju prihvataju na sebe, i neretko završe u još gorem psihološkom stanju od majke.Drugi tip su jake i nezavisne osobe.Ćerke, koje su još jače i dominantnije u svojim porodicama, ali uvek svesne onog što su morale da urade da bi ostvarile takvu poziciju.Takve ćerke su onda contradictio in adiecto, jer iako autorativne su istovremeno i neverovatno bolećive, na sitnicama, koje im majke strašno zameraju. NO , one ipak imaju integritet kojim stoje uz svoj stav, kao uz tvrđavu.
Zašto cela priča o igrama koje igraju babe i unuci i majke i ćerke?
Pa danas je moja mudrica rekla da lepo što je baba glavna kad su njih dve same, ali kada ja dođem kući zna se da sam ja glavna i tu nema rasprave.
Odakle ti to, mooolim te?
Pa baba je prestala da ti prepričava vesti od danas, jer je skontala da ih ti već znaš pre nego što ih objave. I kažeš nam da se otimamo oko daljinca kao dvoje male dece.ALi ja odbijam takvu reč, ja nisam mala, ja ću biti školarac. Dakle, neko drugi je mali, i to i ti i ja znamo....
Dakle koju igru njih dve igraju sa mnom?
Koje su to igre?
Babe i unuci su sjajni dok su sami.Najbolji drugari.LJubav do neba.Nikog nema sem njih i njihvoog malog univerzuma u kome je skoro pa sve dozvoljeno, čak i ono što roditelji ne dozvoljavaju a babe negde apriori zvocaju roditeljima kad im se sluuučajno omakne da deci takvu aktivnost dozvole.Najviše na svetu celom su najbolji drugari.Ma, nema čega nema.
E onda dođe roditelj sa posla. Uglavnom majkica mila.ONo preslatko dete se pretvori u neko drugo, jer sada njače, bacaka se, upada u reč, svađa se sa svojoom najmilijom bakicom koju je do malopre obožavalo a sada je ona dečje nesuptilno skoro naglavačke izbacuje-out, breee!Mama je tu, mama je in, ti si out, hoću samo ja mamu, ne možeš ti nju, nemaš ti nikakva prava da sada pričas sa njooooom, idiiiii....
Uh.
Druga vrsta igre je majke i ćerke.Posebna je vrsta igre između majki i sinova, ali nekako, budući da sam ćerka, više me interesuje ovaj tip igre.
UH na kvadrat.
Kažu, again,psiholozi, da posebno u matrijarhalnim porodicama, gde je majčinska figura bila jaka i dominantna ili je u pitanju nepotpuna porodica sa majkom, koja je razvedena ili udovica...dominacija nikad ne prestaje.Takva dominacija rađa dva tipa ćerki.Ili potpuno pokorne, koje prihvataju svaku kritiku, i koje najčešće svu majčinu frustraciju prihvataju na sebe, i neretko završe u još gorem psihološkom stanju od majke.Drugi tip su jake i nezavisne osobe.Ćerke, koje su još jače i dominantnije u svojim porodicama, ali uvek svesne onog što su morale da urade da bi ostvarile takvu poziciju.Takve ćerke su onda contradictio in adiecto, jer iako autorativne su istovremeno i neverovatno bolećive, na sitnicama, koje im majke strašno zameraju. NO , one ipak imaju integritet kojim stoje uz svoj stav, kao uz tvrđavu.
Zašto cela priča o igrama koje igraju babe i unuci i majke i ćerke?
Pa danas je moja mudrica rekla da lepo što je baba glavna kad su njih dve same, ali kada ja dođem kući zna se da sam ja glavna i tu nema rasprave.
Odakle ti to, mooolim te?
Pa baba je prestala da ti prepričava vesti od danas, jer je skontala da ih ti već znaš pre nego što ih objave. I kažeš nam da se otimamo oko daljinca kao dvoje male dece.ALi ja odbijam takvu reč, ja nisam mala, ja ću biti školarac. Dakle, neko drugi je mali, i to i ti i ja znamo....
четвртак, 14. мај 2009.
Princip tri pravila
Sve dok nismo "popili" prvo izbacivanje sa treninga zbog nestašluka, funkcionisali smo po pirncipu pravila sa negacijom, koja suuglavnom bila nekog polurepresivnog karaktera.U smislu, da kad već vidimo da mudrica počne da pravi štetu, mi upozoravamo da to ne treba da radi.Potpuna preventiva je kad ona ima naučen kod ponašanja unapred, a ne post factum.
Elem.I to prvo izbacivanje je bilod govoreno sa trenerom, jer su pšriznajem bili nemogući, a to nije mogla da svalada ni njegova bezgranična ljubav i prema tom sportu niti prema prenošenju tih veština na te razigrane klince. Taj dan, još njih dvoje je "popilo" izbacivanje, još nekoliko se našlo na klupi do kraja treninga. I tad sam pukla.Vala okrećemo drugi list.
Iskoristila sam što je gospođica otkukala svoje i čekala kraj treniga da se izvini i obeća da "neće više". E tu te čekam.Onda smo uveli -tri pravila.A ona su:
1.Sluša se trener.
2.Ne pravi se nered/haos,/cirkus( u zavisnosti od raspoloženja menjamo ovaj deo).
3.Ponavlja se ono što kaže Tihomir( trener).
I to ponavljamo kao mantru pred trening.Jednom dok se vozimo prema vrtiću, gde s eodržavaju treninzi.Onda kad uleti sa ostalima u slau, i dok se ne poređaju u vrtsu, čučnem na te stepenice koje vode ka sali i pozovem, da ponovi pravila.Baci mi petaka i otrči.Uglavnom se posle vrati sa pečatom kluba na ruci, kao dokazom da je bila jako dobra taj dan.No ima dana kada iako ponavaljamo ovu mantru, vrati se sa lsedećom rečenicom:" Bili smo mi dobri, ali je trener zaboravio to da kaže".To je već znak da je imao malo muka da ih uvede u red, ali je nekako uspeo.Ipak su to deca do 9 godina starosti, a ona je najmlađa.Ali, naravno ima dana, kada dođe sva skunjena i ne progovara kako je bilo.To već znači da su bili neposlušni, i da ih je najverovatnije poseo na parket i držao predavanje o pravima i obavezama jednog karatiste i motivaciji za nastavak treninga.
E jutros smo opet napravili nova tri pravila.
1.Ne trči se u vrtiću.
2.Ne izvode se vratolomije.
3.Gleda se kud se ide.
Dok smo uvežbavale mantru u vožnji, bila je ozbiljna. Međutim čim je videla zgradu vrtića, skoro je preko mene htela da iskoči iz kola.
"Gde ćeeeš?"
" Joooj, zaboravila saaam....ali mama to su nova pravila, treba mi vremena da ih naučim:"
" Šmizlo..slušaj sad...već si dvaput iskretala skočni zglob, mislim da ti je taj zavoj na nozi dovoljna opomena.Pravila treba samo da te podsete na krajnju posledicu, ako ih s ene pridržavaš", i pokažem na njenu nogu.
"Dobro, prihvatam da sam pogrešila ali sada sam osetila bol u obe noge, imam tri pravila i sada će biti sve dobro, jel da?"
" Nije stvar da IMAŠ tri pravila, nego da ih se PRIDRŽAVAŠ".
Na ulazu je samo mahnula rukom, i ja se stresoh.Koliko se sećam, deca su se od roditelja odvajala prvenstveno u mentalnom smislu sa nešto više godina nego što ih ona ima.Upomoć, jel smo mi to ušli u pubertet?Ok, evo i novih pravila za mene:
1.Ne hvataj se za glavu prerano ili previše puta.
2.Ispravljaj, ali ne prepravljaj trajno
3.Uživaj u ovim mudrolijama, jer..postajaće sve bolje, dubioznije i zahtevnije....:)
Elem.I to prvo izbacivanje je bilod govoreno sa trenerom, jer su pšriznajem bili nemogući, a to nije mogla da svalada ni njegova bezgranična ljubav i prema tom sportu niti prema prenošenju tih veština na te razigrane klince. Taj dan, još njih dvoje je "popilo" izbacivanje, još nekoliko se našlo na klupi do kraja treninga. I tad sam pukla.Vala okrećemo drugi list.
Iskoristila sam što je gospođica otkukala svoje i čekala kraj treniga da se izvini i obeća da "neće više". E tu te čekam.Onda smo uveli -tri pravila.A ona su:
1.Sluša se trener.
2.Ne pravi se nered/haos,/cirkus( u zavisnosti od raspoloženja menjamo ovaj deo).
3.Ponavlja se ono što kaže Tihomir( trener).
I to ponavljamo kao mantru pred trening.Jednom dok se vozimo prema vrtiću, gde s eodržavaju treninzi.Onda kad uleti sa ostalima u slau, i dok se ne poređaju u vrtsu, čučnem na te stepenice koje vode ka sali i pozovem, da ponovi pravila.Baci mi petaka i otrči.Uglavnom se posle vrati sa pečatom kluba na ruci, kao dokazom da je bila jako dobra taj dan.No ima dana kada iako ponavaljamo ovu mantru, vrati se sa lsedećom rečenicom:" Bili smo mi dobri, ali je trener zaboravio to da kaže".To je već znak da je imao malo muka da ih uvede u red, ali je nekako uspeo.Ipak su to deca do 9 godina starosti, a ona je najmlađa.Ali, naravno ima dana, kada dođe sva skunjena i ne progovara kako je bilo.To već znači da su bili neposlušni, i da ih je najverovatnije poseo na parket i držao predavanje o pravima i obavezama jednog karatiste i motivaciji za nastavak treninga.
E jutros smo opet napravili nova tri pravila.
1.Ne trči se u vrtiću.
2.Ne izvode se vratolomije.
3.Gleda se kud se ide.
Dok smo uvežbavale mantru u vožnji, bila je ozbiljna. Međutim čim je videla zgradu vrtića, skoro je preko mene htela da iskoči iz kola.
"Gde ćeeeš?"
" Joooj, zaboravila saaam....ali mama to su nova pravila, treba mi vremena da ih naučim:"
" Šmizlo..slušaj sad...već si dvaput iskretala skočni zglob, mislim da ti je taj zavoj na nozi dovoljna opomena.Pravila treba samo da te podsete na krajnju posledicu, ako ih s ene pridržavaš", i pokažem na njenu nogu.
"Dobro, prihvatam da sam pogrešila ali sada sam osetila bol u obe noge, imam tri pravila i sada će biti sve dobro, jel da?"
" Nije stvar da IMAŠ tri pravila, nego da ih se PRIDRŽAVAŠ".
Na ulazu je samo mahnula rukom, i ja se stresoh.Koliko se sećam, deca su se od roditelja odvajala prvenstveno u mentalnom smislu sa nešto više godina nego što ih ona ima.Upomoć, jel smo mi to ušli u pubertet?Ok, evo i novih pravila za mene:
1.Ne hvataj se za glavu prerano ili previše puta.
2.Ispravljaj, ali ne prepravljaj trajno
3.Uživaj u ovim mudrolijama, jer..postajaće sve bolje, dubioznije i zahtevnije....:)
среда, 13. мај 2009.
Nećeš verovati šta sam našla......!!!!!
"Mamaaaaa..nećeš verovati šta sam našla u špajzuuu!"
Dvaput sma se prevrnula na stolici u sobi.I počela da nabrajam, sem čipsa, turšije i hrpe džemova, marmelada i eurokremova..možda par živih bića, tj paukova, koje Ksenija nije dala da "uklonimo", jer ipak su to živa bića...možda par krokodila i starih kišobrana....Ali, eto čujem je kako mi s epribližava jakim batom koraka i odahnem, huh, dobro je, ne vuče ništa enormno teško, nije musava, nit pocepana, dobro je nije imala okršaj ni s kim i ni sa čim...pruža ruku pobedonosno i pokazuje-kutiju šibica.
"Znam da ćeš reći da je to-pec, ali ja sam ga našla, vidiš kako ga vazdušasto držim da ne dobijem pec".
"Nisi GA našla, nego si šibice- NJIH-IH pronašla"-pokušavam da ispravim.
"" Ej ,mama, opet si komplikovana".
" A ti nauči da govoriš ispravno".
"Poenta je da sma našla šibice.Jel bitno da su njih illi njega?".
" Bitno je. Sama si rekla da postoje ženski i muški paukovi.Tu si pravila razliku.Zašto je ovde problem?"
" Ali tamo je bio jedan pauk.A ovde ima više šibica.Kad su u gomili, nije bitno da li su te šibice-ženske ili muške, kad su pomešane".
Posle valjda 2 ultragalaktiči kratke minute ćutanja, eto novog vriska:
"mamaaa, nećeš veorvati ŠTA sam sada našla!!!".
"Šta si sada našla?"
"Sveće, za grejanje. To s euklapa, tu su šibice i sveće, sada još smao da nestane struja pa da zapalimo sveće i grejemo se na njima".
O bože....:)
Dvaput sma se prevrnula na stolici u sobi.I počela da nabrajam, sem čipsa, turšije i hrpe džemova, marmelada i eurokremova..možda par živih bića, tj paukova, koje Ksenija nije dala da "uklonimo", jer ipak su to živa bića...možda par krokodila i starih kišobrana....Ali, eto čujem je kako mi s epribližava jakim batom koraka i odahnem, huh, dobro je, ne vuče ništa enormno teško, nije musava, nit pocepana, dobro je nije imala okršaj ni s kim i ni sa čim...pruža ruku pobedonosno i pokazuje-kutiju šibica.
"Znam da ćeš reći da je to-pec, ali ja sam ga našla, vidiš kako ga vazdušasto držim da ne dobijem pec".
"Nisi GA našla, nego si šibice- NJIH-IH pronašla"-pokušavam da ispravim.
"" Ej ,mama, opet si komplikovana".
" A ti nauči da govoriš ispravno".
"Poenta je da sma našla šibice.Jel bitno da su njih illi njega?".
" Bitno je. Sama si rekla da postoje ženski i muški paukovi.Tu si pravila razliku.Zašto je ovde problem?"
" Ali tamo je bio jedan pauk.A ovde ima više šibica.Kad su u gomili, nije bitno da li su te šibice-ženske ili muške, kad su pomešane".
Posle valjda 2 ultragalaktiči kratke minute ćutanja, eto novog vriska:
"mamaaa, nećeš veorvati ŠTA sam sada našla!!!".
"Šta si sada našla?"
"Sveće, za grejanje. To s euklapa, tu su šibice i sveće, sada još smao da nestane struja pa da zapalimo sveće i grejemo se na njima".
O bože....:)
Knjiga dnevnih zapovesti
Tako je moj standardni radni i organizacioni dan nazvao moj dragi kolega, sa kojim delim kabinet.Pre par godina, slušajući me kako obavljam naizgled beskonačne telefonske razgovore, proveravajući da li je dete u vrtiću, dobro obučeno, šta tamo radi, ko ga dovozi i dovozi, da li je to uradio ili nije, ako kansi zašto kasni, ako treba još nešto doneti ko će doneti, itd...prvo je pukao od smeha, pa rekao :
" Ti mene podsećaš ne knjigu dnevnih zapovesti u vojsci"."
"Dozvolićeš mi neznanje u ovom slučaju, pošto nisam služila vojsku, kakva je to knjiga?"
" To ti je skup naredbi i radnih zadataka onih koji su u nekoj četi ili vodu. Onda se tu upisuju rezultati, ko je i u kom periodu nešto uradio, kako je uradio....dakle, dnevni učinak svakog čoveka.E , to ti radiš svojima, ili oni tebi, ja sad tu nisam siguran".
"Kad ja moram stalno da proveravam da li je neko nešto uradio, što je bilo ranije bilo dogovoreno, da li ti to liči na organizovanu i poslušnu radnu celinu?".
" A da li predviđaš i vis maior, tj višu silu da se nešto negde nepredviđeno može desiti, pa da se ne može zadati radni nalog izvršiti?"
" Ostavljam naravno i tu varijantu, i zato uvek imam razrađene bar dve rezervne varijante, koje uglavnom moram da koristim, jer UVEK se nešto nepredviđeno desi".
Čemu ova svakidašnja jadikovka?Elem, again putujem no ovaj put na 48h.Ali ot ne znači da tzv.visinske pripreme ne treba da se obave. Mala mudrica je obećala da će danas mirovati, da bi sutra mogla da ide u vrtić, to je ok, ja sma sutra tu pa ću je otkipovati do tamo i vrnuti nazad, ali što ćuuu sa petkom? Solucija je u sjajnom taksi udruženju Vojvođani, i statusu "stalne stranke", pa rešavam i taj problem.
U međuvremenu sam napisala i otpremila sve moguće dopise koji se inače trebaju otpremiti u ponedeljak,a l hajd da budem vredna.
Viri iz torbe račun, sa rokom plaćanjem do 15og u mesecu a koji ću mortai danas da platim, jer ko će toi uraditi 15og?
Recimo još i neki manji kofer da uzmem, jer u onaj ogromni mi se, prilikom poslednjeg pakovanja, Ksenija ušunjala i stala cela,a ipak definitivno više nije mala.Tad je tražila da je povedem u koferu sa sobom.
" Nemam vizu za tebe".
" Nabavi"
"Ali treba mi novi pasoš".
"Pa izvadi".
" Pa neću dok mi još traje ova stara viza".
" Al si ti mama komplikovana".
"KOmplikovana sam što neću da te upisujem u pasoš koji ću menjati za par meseci, a u koji će te onda opet morati upisivati?"
" U stvari u pravu si.Hoću da budem lepa u jednom pasošu, ne u dva".
Tako sam ostala samo sa tim velikim koferom, čija se drška,ona na izvlačenje, uzgred, pokidala dok sam ga vukla preko diiivnnooog beogradskog trotoara blizu autobuske stanice prošlog puta....i koji sada definitivno može da služi za Ksenijino sakrivanje i pravljenje kućice ili šta joj već padne na pamet...
Ok, lupkam dalje olovkom o sto, šta ćemo sa treningom.Ako će ići u vrtić, može onda i tremning da izdrži.Opet je problem sa prevozom u jednom pravcu, tata može tek da je pokupi tek posle treninga..to ću još da razmislim, a i tako je mudrica na posmatranju kod moje mame, tj čisto medicinskom posmatranju dok je previja i utrljava razne masti za smanjenje bola i otoka.
Bitan sastanka se održava u petak a ja nisma tu. Visinske pripreme traju danas već treći dan, jer razrađujemo sve vrste scenarija, tj što je moj kolega ranije savetovao, sve nepredviđene okolnosti koje se mogu predvideti da se mogu desiti, koliko god sve ovo izgleda blesavo.MOja imenjakinja, Dragana, treba ba bude opet heroj, i da izdrži pritisak sa tog sastanka, opet sama, bez mene, jer znam da te moje opaske, i one silne fusnote koje smo juče škrabuljale ne znače toliko koliko nečije lično prisustvo.
Odlučujem da stavim zapovesti za sebe.
Zavoj.
Račun.
Deteee, tj provesti bar malop kvalitetnog vremena sa omiljenom mudricom..
Što se tiče ostalih.. i zapovesti za njih,,, eno ih u komentarima..treba li da naglasim da ću proveriti izvršenje svih ovih zadataka?:)
Odlučujem da stavim zapovesti za sebe.
Zavoj.
Račun.
Deteee, tj provesti bar malop kvalitetnog vremena sa omiljenom mudricom..
Što se tiče ostalih.. i zapovesti za njih,,, eno ih u komentarima..treba li da naglasim da ću proveriti izvršenje svih ovih zadataka?:)
понедељак, 11. мај 2009.
Spiskovi, spiskovi....
...počelo je od ranog jutra..zagušivanje sa obavezama, a činilo se da će biti relativno mirna nedelja...
Zašto spiskovi, ovako u množini?Jer, evo dok kucam ove redove cepam već treći spisak obaveza koji sma u međuvremenu napravila i izvršila, decidno po tačkama. Uglavnom su administrativne prirode, ali npr.podnošenje jednog zahteva je skopčano sa podnošenjem istog različitim instancama, "zavođenjem" na dva mesta, u nekim arhivama, koje pitaj-boga -ko -uopšte -i-gleda, al hajd sad....Napravila sam četvrti spisak, zasad ima samo tri stavke na njemu, no pretenduje da se proširi...glavna stavka, ona koju nikako da napišem, jeste da treba da s evratim kući, budem malo sa ranjenikom/com i vrnem se n azad do 19h jer imam još posla.....i tako every day...
To stalno "seckanje" traje od jutros od pola 9..nema nade da se zaustavi u neko skorije radno vreme, jer, iako administracija radi do 15h, ko kaže da ja ne mogu ostati i duže i recimo sve im servirati za ujutro sutra u 7h, da ima o čemu da ćaskaju uz kafu do 9, kada će otići na pauzu za doručak, i vratiti se do 10h, da bi se i dalje bavili mojim zahtevom....a ja ću za to vreme otići do Bg, i vratiti se a njih ću, bojim se zateći i dalje nad istim zahtevom, kako razmišljaju o suštini moje dve rečenice....
U čemu je razlika? U tome što ja disciplinovano pišem spiskove i kad obavim sve sa istih spiskova, cepam i bacam.I pravim nove spiskove. A ova druga strana, onako stihijski radi.Naravno bez spiskova.I naravno da ne stižu, jer te dve pauze koje imaju su taaako blizu a tako daleko, zaista imaju malo vremena za sav taj rad...čast izuzecima kojih hvala dragom bogu, uvek ima.
Ako ovo nije mobing, onda ne znam šta je...mislim da ima i "narodskiji" izraz, cela poslovica o tome, ali bolje da je ne citiram...biće mi još gore...Don't pick me ,find someone else.....
Zašto spiskovi, ovako u množini?Jer, evo dok kucam ove redove cepam već treći spisak obaveza koji sma u međuvremenu napravila i izvršila, decidno po tačkama. Uglavnom su administrativne prirode, ali npr.podnošenje jednog zahteva je skopčano sa podnošenjem istog različitim instancama, "zavođenjem" na dva mesta, u nekim arhivama, koje pitaj-boga -ko -uopšte -i-gleda, al hajd sad....Napravila sam četvrti spisak, zasad ima samo tri stavke na njemu, no pretenduje da se proširi...glavna stavka, ona koju nikako da napišem, jeste da treba da s evratim kući, budem malo sa ranjenikom/com i vrnem se n azad do 19h jer imam još posla.....i tako every day...
To stalno "seckanje" traje od jutros od pola 9..nema nade da se zaustavi u neko skorije radno vreme, jer, iako administracija radi do 15h, ko kaže da ja ne mogu ostati i duže i recimo sve im servirati za ujutro sutra u 7h, da ima o čemu da ćaskaju uz kafu do 9, kada će otići na pauzu za doručak, i vratiti se do 10h, da bi se i dalje bavili mojim zahtevom....a ja ću za to vreme otići do Bg, i vratiti se a njih ću, bojim se zateći i dalje nad istim zahtevom, kako razmišljaju o suštini moje dve rečenice....
U čemu je razlika? U tome što ja disciplinovano pišem spiskove i kad obavim sve sa istih spiskova, cepam i bacam.I pravim nove spiskove. A ova druga strana, onako stihijski radi.Naravno bez spiskova.I naravno da ne stižu, jer te dve pauze koje imaju su taaako blizu a tako daleko, zaista imaju malo vremena za sav taj rad...čast izuzecima kojih hvala dragom bogu, uvek ima.
Ako ovo nije mobing, onda ne znam šta je...mislim da ima i "narodskiji" izraz, cela poslovica o tome, ali bolje da je ne citiram...biće mi još gore...Don't pick me ,find someone else.....
субота, 9. мај 2009.
Porodice zglavkara i kopriva
..klinci rade Enciklopediju u vrtiću.A Enciklopedija je, prvo smo mislili, opšte dečije sveznanje.A onda je mudrica počela da koristi termin "porodica".
Tako je prošle nedelje "odvalila" nešto o porodici kopriva.Objašnjavali smo kako kopriva -žari, ako je dodirneš.Kako mama, kad je bila mala, nije to baš najbolje shvatila pa je ne smao pipnula nego krenula da bere koprive.Usred leta su mi roditelji skoro previjali dlanove kao ranjeniku.Mazali neku mast, a ono preko 30 stepeni u plusu.I kako je to, što kopriva žari, neka vrsta njene zaštite od drugih ljudi.Inače je kopriva veoma zdrava, kad se popari toplom vodom, i pripremi na odredjen način, ima ukus nalik spanaću.
No posle prvih prolećnih kiša je prosto nabujala trava i raznorazan korov.IZmeđu ostalog, i koprive ali i ljutići.Tu je nastala muka.
Jedino što sam se setila u vezi ljutića, jeste ono sujeverje,predrasuda, šta li, ako se ubere ljutić onda ćeš se ljutiti ceo dan.
I tako smo došli do sledeće konkluzije:ljutići pripadaju porodici kopriva.Aman, zašto?Pa kopriva žari, a od ljutića se naljutiš.I jedno i drugo ne valja.I zato pripada porodici kopriva.A zašto ne pripada porodici ljutića?Zato što je kopriva veća.I tu je tačka na konkluziji.
Jutrošnja "odvala" se opet odnosila na porodicu.Ali kakvu...no ovaj jutrošnji dogadjaj zahteva podsećanje od pre par nedelja. Elem, gledajući jednog pauka u ćošku u kuhinji, onako kritički nastrojena, podbočena kao u ćirilično "f", je izjavila:ja tvrdim da je ovaj pauk žensko.Na moj zgranuti pogled nastavila je izlaganje kao da od toga zavisi sudbina sveta, da je taj pauk žensko jer jedino žene same pletu mrežu, brinu o svojim malim, i tako su hrabre da to rade same, dok s emuškarci samo šetaju naokolo i ništa ne rade.Elem, ne znam da li je to taj isti pauk, ili paučica bila i jutros u pitanju, no mudrica ju je spazila.I onako teturavog hoda poskoči i upre rukom prema ćošku: vidiiii, mamaaaa, evo ga pauk iz porodice zglavkara!!!!Kad se nisam skotrljala niz one stepenice.Odakle ti znaš za porodicu zglavkara?.Pa iz Enciklopedije.Tamo je i priča o Tiranosaurus Reksu, to je bio jako stari dinosaururs, živeo je pre mnogooo miliona godina, bio je mesožder i najveći dinosaurus od svih. A znaš, bio je i pterodaktil, on je bio kao današnja ptica, on je bio biljojed.
A šta je pauk?E tu je zaćutala na sekund.I nastavila da razmišlja naglas, da nije mesožder jer ne jede meso, tj ume nekad da ujede ljude, ali samo im malo popije krvi i ništa strašno.Nije biljojed, jer se ne hrani travom.Kako nije mesožder, pa valjda hvata bube u tu mrežu koju pleto.A muve i bubice imaju mesa, zgranula s eona. Pa imaju, imaju i one mišiće i krila i nogice.Ali kako jedan zglavkar može da jede drugog zglavkara, zar ne treba da se druže?
Kad je sinoć zaspala, počela sam da rondam po kutijama sa starim knjigama u nadi da ću naći svoj udžbenik iz biologije za drugi srednje.Misim, ima na netu svega naravno,ali poenat je da joj sve to nađem sa slikama. I da i ja obnovim gradivo, jer ako me bud epitala za još neku porodicu nečega, prosto neću imati ni približan odgovor....
Tako je prošle nedelje "odvalila" nešto o porodici kopriva.Objašnjavali smo kako kopriva -žari, ako je dodirneš.Kako mama, kad je bila mala, nije to baš najbolje shvatila pa je ne smao pipnula nego krenula da bere koprive.Usred leta su mi roditelji skoro previjali dlanove kao ranjeniku.Mazali neku mast, a ono preko 30 stepeni u plusu.I kako je to, što kopriva žari, neka vrsta njene zaštite od drugih ljudi.Inače je kopriva veoma zdrava, kad se popari toplom vodom, i pripremi na odredjen način, ima ukus nalik spanaću.
No posle prvih prolećnih kiša je prosto nabujala trava i raznorazan korov.IZmeđu ostalog, i koprive ali i ljutići.Tu je nastala muka.
Jedino što sam se setila u vezi ljutića, jeste ono sujeverje,predrasuda, šta li, ako se ubere ljutić onda ćeš se ljutiti ceo dan.
I tako smo došli do sledeće konkluzije:ljutići pripadaju porodici kopriva.Aman, zašto?Pa kopriva žari, a od ljutića se naljutiš.I jedno i drugo ne valja.I zato pripada porodici kopriva.A zašto ne pripada porodici ljutića?Zato što je kopriva veća.I tu je tačka na konkluziji.
Jutrošnja "odvala" se opet odnosila na porodicu.Ali kakvu...no ovaj jutrošnji dogadjaj zahteva podsećanje od pre par nedelja. Elem, gledajući jednog pauka u ćošku u kuhinji, onako kritički nastrojena, podbočena kao u ćirilično "f", je izjavila:ja tvrdim da je ovaj pauk žensko.Na moj zgranuti pogled nastavila je izlaganje kao da od toga zavisi sudbina sveta, da je taj pauk žensko jer jedino žene same pletu mrežu, brinu o svojim malim, i tako su hrabre da to rade same, dok s emuškarci samo šetaju naokolo i ništa ne rade.Elem, ne znam da li je to taj isti pauk, ili paučica bila i jutros u pitanju, no mudrica ju je spazila.I onako teturavog hoda poskoči i upre rukom prema ćošku: vidiiii, mamaaaa, evo ga pauk iz porodice zglavkara!!!!Kad se nisam skotrljala niz one stepenice.Odakle ti znaš za porodicu zglavkara?.Pa iz Enciklopedije.Tamo je i priča o Tiranosaurus Reksu, to je bio jako stari dinosaururs, živeo je pre mnogooo miliona godina, bio je mesožder i najveći dinosaurus od svih. A znaš, bio je i pterodaktil, on je bio kao današnja ptica, on je bio biljojed.
A šta je pauk?E tu je zaćutala na sekund.I nastavila da razmišlja naglas, da nije mesožder jer ne jede meso, tj ume nekad da ujede ljude, ali samo im malo popije krvi i ništa strašno.Nije biljojed, jer se ne hrani travom.Kako nije mesožder, pa valjda hvata bube u tu mrežu koju pleto.A muve i bubice imaju mesa, zgranula s eona. Pa imaju, imaju i one mišiće i krila i nogice.Ali kako jedan zglavkar može da jede drugog zglavkara, zar ne treba da se druže?
Kad je sinoć zaspala, počela sam da rondam po kutijama sa starim knjigama u nadi da ću naći svoj udžbenik iz biologije za drugi srednje.Misim, ima na netu svega naravno,ali poenat je da joj sve to nađem sa slikama. I da i ja obnovim gradivo, jer ako me bud epitala za još neku porodicu nečega, prosto neću imati ni približan odgovor....
Stars end planets tejking šejp..
....ako se iko od starijih seća jedno vreme planetarno poznate australijske grupe Savage Garden?"Rasturili" su se negde početkom 2000-te godine,a vodeći vokal je nastavio veoma uspešnu solo karijeru.No , stih iz naslova je iz pesme Carry on dancing-of kors, u Ksenijinom prevodu i izgovoru.Kako smo došli dovde?
Sluuučajno pre par nedelja naleteh na Youtube na pesmu Insatiable, koju duuugooo nisam čula.I tako napravim svoju Playlistu, od pesama Savage Gardena i soliste Darrena Hayesa.Naravno, sve to vreme se gospodjica, u to vreme još uvek nepovredjena, šunjala naokolo.Za Insatiable je konstatovala da ima puno teksta.Dok je slušala To the moon and back, i priču da sam tu pesmu, iz razloga sujeverja uvek slušala na sam dan svakog polaganja ispita( e nije pitala šta je sujeverje, što ne znači da se neće za neku nedelju setiti da pita) i da sam uvek dobijala dobre ocene, sam je klimala glavom.Kao svaki veliki čovek pun razumevanja.E onda je došla Carry on dancing.
Nije u pitanju oficijelni spot, već je neko, kako to uglavnom biva na Youtube-u, stavio za podlogu ove pesme popularni crtani film Sailor Moon.
http://www.youtube.com/watch?v=M2THiMLJzx0
Tako smo počeli da učimo tekst ove pesme.Prvo smo naučili refren, najlakši je.Onda smo naučili kraj prve i treće strofe, i on se ponavlja dva puta u celoj pesmi.Stars and planets taking shape, šta god to značilo.Kad se prevede na srpski deluje blesavo.I više od toga.Iz stihova prosto izvire neka intergalaktička zavera."Skontala" je gospodjica i reči " spell", što je, jelte, magija;"kiss"-poljubac;"closer, passion, stronger", al tu nije bilo bitno šta to znači.Slika cele pesme je počela da se uklapa.
E onda je počelo prevođenje pesme.Kako detetu od 5 godina objasniti šta je interstellar beam, kad ,ruku na srce, i ja sam se malo štrecnula prilikom objašnjavanja.I kako to sada ljubičasto, koje je toliko moderna boja, predstavlja neku zlu magiju(the ultra violet is a wicked spell).
No, naučila je tu pesmu.Mislila sam da će je proći , nakon 20-ak gledanja istog spota( a da ne govorim što sam morala da cunjam po raznoraznim sajtovima da tražim podatke o članicama grupe Sailor Moon, jer su nas po svojim moćima neodoljivo podsećale na Winx vile:jedna je ima moć vatre, druga ima moć vode, treća gospodari munjama...iako po liku liče na Mjau mačkice, ali šta sad....).
http://www.sailormoon.com/
No samo danas, na Dan pobede, smo ovaj spot odgledali nekoliko puta i svaki put -otpevale celu pesmu. I svaki put, deo teksta koji mala gospodjica otpeva sama, i to bez greške-je sve duži.Derz a medžik onli tu ken tel...šta god i to značilo.I stolen kis hez kam tu lejt.Okasnio je neko sa poljupcem.Ali možda ipak spase svet.
Imam pauzu.Uslovno rečeno, jer i dok crta,i dok previjamo tu povređenu nogu, pevuši ova dva malopre spomenuta stiha i ovaj iz naslova. I potpuno pogađa tonalitet i to na veoma teškim vokalnim deonicama...u horu su nas, sećam se, prvo učili vežbama disanja kad treba da se duže peva jedan glas.Ona to "odrađuje" sa nekom lakoćom...I vidi se da je sve to beskrajno zabavlja....
Već je najavila.Sutra učimo You can still be free."Skinuli" smo tekst sa neta i otštampali ga, za sutra....podloga je iz filma Final Fantasy, crtanog, naravno....
http://www.youtube.com/watch?v=1AQuiYPUBiE&feature=related
Sluuučajno pre par nedelja naleteh na Youtube na pesmu Insatiable, koju duuugooo nisam čula.I tako napravim svoju Playlistu, od pesama Savage Gardena i soliste Darrena Hayesa.Naravno, sve to vreme se gospodjica, u to vreme još uvek nepovredjena, šunjala naokolo.Za Insatiable je konstatovala da ima puno teksta.Dok je slušala To the moon and back, i priču da sam tu pesmu, iz razloga sujeverja uvek slušala na sam dan svakog polaganja ispita( e nije pitala šta je sujeverje, što ne znači da se neće za neku nedelju setiti da pita) i da sam uvek dobijala dobre ocene, sam je klimala glavom.Kao svaki veliki čovek pun razumevanja.E onda je došla Carry on dancing.
Nije u pitanju oficijelni spot, već je neko, kako to uglavnom biva na Youtube-u, stavio za podlogu ove pesme popularni crtani film Sailor Moon.
http://www.youtube.com/watch?v=M2THiMLJzx0
Tako smo počeli da učimo tekst ove pesme.Prvo smo naučili refren, najlakši je.Onda smo naučili kraj prve i treće strofe, i on se ponavlja dva puta u celoj pesmi.Stars and planets taking shape, šta god to značilo.Kad se prevede na srpski deluje blesavo.I više od toga.Iz stihova prosto izvire neka intergalaktička zavera."Skontala" je gospodjica i reči " spell", što je, jelte, magija;"kiss"-poljubac;"closer, passion, stronger", al tu nije bilo bitno šta to znači.Slika cele pesme je počela da se uklapa.
E onda je počelo prevođenje pesme.Kako detetu od 5 godina objasniti šta je interstellar beam, kad ,ruku na srce, i ja sam se malo štrecnula prilikom objašnjavanja.I kako to sada ljubičasto, koje je toliko moderna boja, predstavlja neku zlu magiju(the ultra violet is a wicked spell).
No, naučila je tu pesmu.Mislila sam da će je proći , nakon 20-ak gledanja istog spota( a da ne govorim što sam morala da cunjam po raznoraznim sajtovima da tražim podatke o članicama grupe Sailor Moon, jer su nas po svojim moćima neodoljivo podsećale na Winx vile:jedna je ima moć vatre, druga ima moć vode, treća gospodari munjama...iako po liku liče na Mjau mačkice, ali šta sad....).
http://www.sailormoon.com/
No samo danas, na Dan pobede, smo ovaj spot odgledali nekoliko puta i svaki put -otpevale celu pesmu. I svaki put, deo teksta koji mala gospodjica otpeva sama, i to bez greške-je sve duži.Derz a medžik onli tu ken tel...šta god i to značilo.I stolen kis hez kam tu lejt.Okasnio je neko sa poljupcem.Ali možda ipak spase svet.
Imam pauzu.Uslovno rečeno, jer i dok crta,i dok previjamo tu povređenu nogu, pevuši ova dva malopre spomenuta stiha i ovaj iz naslova. I potpuno pogađa tonalitet i to na veoma teškim vokalnim deonicama...u horu su nas, sećam se, prvo učili vežbama disanja kad treba da se duže peva jedan glas.Ona to "odrađuje" sa nekom lakoćom...I vidi se da je sve to beskrajno zabavlja....
Već je najavila.Sutra učimo You can still be free."Skinuli" smo tekst sa neta i otštampali ga, za sutra....podloga je iz filma Final Fantasy, crtanog, naravno....
http://www.youtube.com/watch?v=1AQuiYPUBiE&feature=related
Sve o mračno zelenom flomasteru.....
...opet smo u fazi ranjeništva.Samo je sada drugi zglob u pitanju.Kad je sinoć gospodjica karatistkinja išla na spavanje, izjavila je, da joj je ovo prvi put da ide na spavanje sa ovako prvi put povredjenim desnim zglobom.Zinula sam od čuda.Pa bolje da sa nečim drugim, prvi put što joj se desilo, ide na spavanje, nego sa novom povredom.Sinoć me teši jedan poznanik, to su joj sportske, skoro profesionalne povrede.Aman čoveče, pa ima tek pet i po godina.Pa kad je već nakupila godinu i po treniranja, onda šta se čudiš.Da je ostala pri svojoj prvoj želji za baletom, imala bi opet slične povrede.Kao što , kad slika sa temperama, se umaže od glave do pete.
I tako mi je sve nekako ponovo postalo mračno.
I lepo ona ustane danas ujutro, i zatraži-mračno zeleni flomaster.Opet zinem, za boga miloga odakle ovom detetu ovakve stvari.Ma kakav mračno zeleni flomaster.Ma znaš onaj što je zelen, ali nije skroz zelen, nego se njemu doda mrak.Kako mu se doda mrak, misliš, doda mu se crna boja?E tooo, mamaaa,to mi bilo na vrh mozga.Valjda na vrh jezika? Ma znam ja da je ne vrh nečega, ali eto vidiš znam da to ima neke veze sa pameti, a pamet je u mozgu.Ček sad malo, da se mi vratimo na mračno zeleni flomaster, kakav ti je to flomaster?Ma znaš onaj, što je bio u kompletu sa novim flomasterima, pa je jedan bio svetlo zeleni a drugi je bio mračno zeleni.Misliš, tamno zeleni?Mamaaa, ajde da ga nadjemo, mračni, tamni svejendo je.Ali kad ne znam šta tražim...Nema veze mama, ti traži, a ja ću kontrolisati koji si našla i da li je to taj.
Naravno da smo našle mračn zeleni flomaster.A ja sedim ovde skoro 15 minuta u pokušaju da rekonstruišem naš razgovor do tančina....
I tako mi je sve nekako ponovo postalo mračno.
I lepo ona ustane danas ujutro, i zatraži-mračno zeleni flomaster.Opet zinem, za boga miloga odakle ovom detetu ovakve stvari.Ma kakav mračno zeleni flomaster.Ma znaš onaj što je zelen, ali nije skroz zelen, nego se njemu doda mrak.Kako mu se doda mrak, misliš, doda mu se crna boja?E tooo, mamaaa,to mi bilo na vrh mozga.Valjda na vrh jezika? Ma znam ja da je ne vrh nečega, ali eto vidiš znam da to ima neke veze sa pameti, a pamet je u mozgu.Ček sad malo, da se mi vratimo na mračno zeleni flomaster, kakav ti je to flomaster?Ma znaš onaj, što je bio u kompletu sa novim flomasterima, pa je jedan bio svetlo zeleni a drugi je bio mračno zeleni.Misliš, tamno zeleni?Mamaaa, ajde da ga nadjemo, mračni, tamni svejendo je.Ali kad ne znam šta tražim...Nema veze mama, ti traži, a ja ću kontrolisati koji si našla i da li je to taj.
Naravno da smo našle mračn zeleni flomaster.A ja sedim ovde skoro 15 minuta u pokušaju da rekonstruišem naš razgovor do tančina....
среда, 6. мај 2009.
Šta su to komunikacija i opcija?
..priča ćerka juče, kako su ona i baba videle dve mace kako komuniciraju.Samo što se nisam izvrnula.Komuniciraju!!!A onda mi jutros odvali kako joj je jedina opcija....Šta kažeš??Pa jedina opcija, reče moj petogodišnji mudrac mrtva 'ladna.Šta ti znaš šta je opcija?Pa znam.Opcija je izbor.Tako se nekako kaže i na negleskom ali ne znam baš tačno.Znaš, mama ja sam još mala pa je i moje pamćenje malo.
Zašto ovi silni upitnici? Pa jeste li vi sa svojih 5 godina znali šta je komunikacija i opcija, da li ste znali da pevate cele pesme na engelskom i izjavljujete da hoćete da učite nemački jer engleski već-znate?I vo nije priča o natprosečnom detetu, koje je sasvim slučajno moje, već je ovo priča o svoj takvoj deci.zapitam se, milion puta, šta će oni onda u prvom razredu osnovne škole da rade.Čini mi se da će ove generacije da uče svoje učiteljice.već svi znaju da pišu i čitaju.Sabiranje im ide od ruke, množenje takođe, s tim što baš ne stoje dobro sa oduzimanjem i deljenjem.Što i nije nešto naročito strašno, jer kome dana su ovoj držai dobro idu ove dve računske operacije.
Zaista strahujem šta će ove generacije raditi u školi.PISA testovi već koju godinu zaredom pokazuju da su naša deca ne glupa, već da su zatrpana potpuno nepotrebnim informacijama , koje su prevaziđene.već sma negde polemisala na sličnu temu i naglas se pitala, gde nestaje sva ta mudrost naše dece, i zašto nam školski sistem ne dozvoljava da se ta njihova mudrost i dalje razvija, već je nekako -uproseči, ponizi, unakaradi na najgori mogući način...
Dok pišem ove redove, mali mudrac se šunja okolo.Šta radiš? Šššššš, ja sam na tajnom zadatku.Kakvom tajnom zadatku?!!E sad, ako ti kažem onda to više neće biti tajni zadatak.Hm, dobro, ali ko će znati da si mi rekla šta radiš?Ja ću znati.Hm, a koja korist od tog tvog tajnog zadatka?Pa korist je za čovečanstvo....ovde sam već kapitulirala:)
Zašto ovi silni upitnici? Pa jeste li vi sa svojih 5 godina znali šta je komunikacija i opcija, da li ste znali da pevate cele pesme na engelskom i izjavljujete da hoćete da učite nemački jer engleski već-znate?I vo nije priča o natprosečnom detetu, koje je sasvim slučajno moje, već je ovo priča o svoj takvoj deci.zapitam se, milion puta, šta će oni onda u prvom razredu osnovne škole da rade.Čini mi se da će ove generacije da uče svoje učiteljice.već svi znaju da pišu i čitaju.Sabiranje im ide od ruke, množenje takođe, s tim što baš ne stoje dobro sa oduzimanjem i deljenjem.Što i nije nešto naročito strašno, jer kome dana su ovoj držai dobro idu ove dve računske operacije.
Zaista strahujem šta će ove generacije raditi u školi.PISA testovi već koju godinu zaredom pokazuju da su naša deca ne glupa, već da su zatrpana potpuno nepotrebnim informacijama , koje su prevaziđene.već sma negde polemisala na sličnu temu i naglas se pitala, gde nestaje sva ta mudrost naše dece, i zašto nam školski sistem ne dozvoljava da se ta njihova mudrost i dalje razvija, već je nekako -uproseči, ponizi, unakaradi na najgori mogući način...
Dok pišem ove redove, mali mudrac se šunja okolo.Šta radiš? Šššššš, ja sam na tajnom zadatku.Kakvom tajnom zadatku?!!E sad, ako ti kažem onda to više neće biti tajni zadatak.Hm, dobro, ali ko će znati da si mi rekla šta radiš?Ja ću znati.Hm, a koja korist od tog tvog tajnog zadatka?Pa korist je za čovečanstvo....ovde sam već kapitulirala:)
петак, 1. мај 2009.
Koliko Ponosa jos?
...da bude jasno:nisam protiv gej populacije.Tačnije, LGBT populacije.Mislim da je u Srbiji danas mnogo bolnije pitanje nečija politička pripadnost, nego šta radi u svoje slobodno vreme. Jer čini mi se da se ima dosta ljudi koji s ei politikom bave u svoje slobodno vreme, što za državu nikako ne valja.
Ovo je jedna drugačija vrsta korišćenja slobodnog vremena. Pa i u Zaknu o zabrani diskriminacije je ipak ostalo da je seksualna orijentacija privatna stvar, nalik i odluci da zaključite brak sa bilo kojim heteroseksualnim partnerom.I da niko ne može biti nateran da iskazuje svoju seksualnu orijentaciju niti da bude stavljen u nepovoljniji položaj zbog toga.
E onda dođe Gej strej alijansa , organizacija iz Bg, koja pozove celu Vladu republike Srbije na Dan Ponosa.I Evo, već danima trube, viču, zahtevaju, zajedno s ahiljadama radnika koji štrajkuju ili najavljuju tek štrajkove, i sa svim vestima o novom svinjskom gripu, truuubeee do besvesti o tome, kako sram bilo našeg premijera, nije s eizjasnio da li će on doći sam i/ili dovesti i celu Valdu na Dan ponosa.
Ajd sad ovako čisto pravnički.Seksualna orijentacija je privatna stvar, po zakonu.Neko će je iskazivati u javnosti smao po svojoj ličnoj odluci.To bi onda podrazumevalo i davanje podrške toj grupaciji zar ne? Ovo što se čini trenutnpo u javnosti jeste stvaranje atzv.atmosfere linča Vlade ako ne dođu kolektivno na Dan Ponosa.Samim tim, i njihovo pozivanje i medijska kampanja koja s eapriori ovih dana vodi protiv Vlade, jeste -svojevrsno kršenje gorepomenutog zakona ali u širem kontekstu i Krivičnog zakona, jer se ne sme ni od koga upotrebom sile, ucene ili na drugi nezaknit način iznuditi neko činjenje, ili nečinjenje, u ovom slučaju-podrška dolaskom na taj događaj.Mislim da je Vlada, nakon povlačenja predloga zakona iz procedure, zbog prigovora tradicionalnih crkava baš u ovom delu, te naknadnim ipak ostavljanjem svojevrsne zaštite upravo ovoj manjinskoj grupaciji, iskazala svoju-prećutnu podršku.I zaista mislim da naša Vlada ima ozbiljnije probleme od toga, da li će otići na Dan ponosa i ko će tamo otići. Sa mogućom pandemijom meksičkog gripa, socijalnim nemirima, 2200 samohranih očeva u Novom Sadu koji su potpuno skrajnuti i sa margina društva i koji trpe diskriminaciju gde god se pojave.. ovakva "aktivnost", koja je potpuno privatna stvar, preti da postane "javna" stvar, i da se počne vršiti obrnuta diskriminacija i stigmatizovanje onih koji ne podržavaju ovu grupaciju.
rekoh na početku, nisam protiv njih.Ali sam protiv agresivnog pristupa, kojim na sve načine pokušavaju da svoju privatnu stvar naprave-državnom stvari. A to ne valja.
Ovo je jedna drugačija vrsta korišćenja slobodnog vremena. Pa i u Zaknu o zabrani diskriminacije je ipak ostalo da je seksualna orijentacija privatna stvar, nalik i odluci da zaključite brak sa bilo kojim heteroseksualnim partnerom.I da niko ne može biti nateran da iskazuje svoju seksualnu orijentaciju niti da bude stavljen u nepovoljniji položaj zbog toga.
E onda dođe Gej strej alijansa , organizacija iz Bg, koja pozove celu Vladu republike Srbije na Dan Ponosa.I Evo, već danima trube, viču, zahtevaju, zajedno s ahiljadama radnika koji štrajkuju ili najavljuju tek štrajkove, i sa svim vestima o novom svinjskom gripu, truuubeee do besvesti o tome, kako sram bilo našeg premijera, nije s eizjasnio da li će on doći sam i/ili dovesti i celu Valdu na Dan ponosa.
Ajd sad ovako čisto pravnički.Seksualna orijentacija je privatna stvar, po zakonu.Neko će je iskazivati u javnosti smao po svojoj ličnoj odluci.To bi onda podrazumevalo i davanje podrške toj grupaciji zar ne? Ovo što se čini trenutnpo u javnosti jeste stvaranje atzv.atmosfere linča Vlade ako ne dođu kolektivno na Dan Ponosa.Samim tim, i njihovo pozivanje i medijska kampanja koja s eapriori ovih dana vodi protiv Vlade, jeste -svojevrsno kršenje gorepomenutog zakona ali u širem kontekstu i Krivičnog zakona, jer se ne sme ni od koga upotrebom sile, ucene ili na drugi nezaknit način iznuditi neko činjenje, ili nečinjenje, u ovom slučaju-podrška dolaskom na taj događaj.Mislim da je Vlada, nakon povlačenja predloga zakona iz procedure, zbog prigovora tradicionalnih crkava baš u ovom delu, te naknadnim ipak ostavljanjem svojevrsne zaštite upravo ovoj manjinskoj grupaciji, iskazala svoju-prećutnu podršku.I zaista mislim da naša Vlada ima ozbiljnije probleme od toga, da li će otići na Dan ponosa i ko će tamo otići. Sa mogućom pandemijom meksičkog gripa, socijalnim nemirima, 2200 samohranih očeva u Novom Sadu koji su potpuno skrajnuti i sa margina društva i koji trpe diskriminaciju gde god se pojave.. ovakva "aktivnost", koja je potpuno privatna stvar, preti da postane "javna" stvar, i da se počne vršiti obrnuta diskriminacija i stigmatizovanje onih koji ne podržavaju ovu grupaciju.
rekoh na početku, nisam protiv njih.Ali sam protiv agresivnog pristupa, kojim na sve načine pokušavaju da svoju privatnu stvar naprave-državnom stvari. A to ne valja.
Naši sms životi
Ne znam šta mi je ovih meseci...kad sam pre par meseci čitala knjigu Vatra od Ketrin Nevil, a koja je nastavak veoma uspešne Osmice od pre više od 20 godina, onako me je štrecnula pogibija jednog od glavnih junaka, šahiste Solarina.Kroz celu prethodnu knjigu sma ga pratila, igrala zajedno sa autorkom misaone igre na koje ih je sve terala Monglanska garnitura, ejdnako moćna kao i najveća suma novca na svetu..a onda, me opet štrecnu pogibija još jednog lika iz knjige, Vladimira.
Vladimir i Olga su profesori u muzičkoj školi. Oboje u brakovima koji imaju svojih očito velikih mana. Između njih se rađa jedna jaka emotivna veza,koja ne jenjava i kada Valdimir u potrazi za boljim poslom ode u daleki Katar, a Olga lunja sa bogatim muzem političarem po celoj Evropi.Zašto je ta veza toliko neobična?- pa u tome što o njoj u knjizi Roaming čitamo iz -sms-ova Olge i Vladimira.
I onda me je definitivno štrecnulo.Ma mi svi vodimo takve sms živote.Pa i onda, kad je moja nesretna i kukavna kartica 064 mreže crkla, i nisam bila dostupna više od pet sati, e tada mi je sve postalo kristalno jasno.Jest to bilo pre više od dva meseca, ali mi je još u glavi slika taksiste koji skoro da vrišti od smeha, dok moj telefon skakuće pored mene na zadnjem sedištu, jer prima poruke o propuštenim pozivima u tih 5 sati.Skakutao je tako od Spensa do centra Kamenice, već sam pomislila da ću morati sutra ponovo u MTS da tražim novu karticu, again, jer će mi ova pregoreti, od svega toga.Bilans: 47 propuštenh poziva, na sreću dosta njih je bilo sa istih brojeva, ali opet... i 34 sms poruke.
Ubedljivo najlakši i najzastupljeniji vid komunikacije. Najlakši način da nekome pokažem da ti nedostaje, da ti treba nešto od njega, itd..jeste da mu/joj pustiš poruku.Ili MMS, ako tvoj teleofn ima tu opciju.
I onda pregledah taj moj teelfon, koji je ipak izdržao i ovo iskušenje.Dakle, tu je i Marko iz Vašingtona, i Damir iz Doboja, i Jasmina iz Maribora, i Goran iz Beograda, i Ana iz Minhena....komunikacija više nema prepreka. A sadržina...i cirkularni sms-ovi sa vicevima i božićnima/uskršnjim željama koje zaista ne znam ko smišlja, i čitave društveno političke rasprave, psihološki profili različitih ljudi, konstruktivne kritike i mene i drugih....i izjave raznih vrsta...i što je najgore od svega, sms-ove brišem tek kad mi se ceo telefon ispuni sa njima. I onda hvatam sebe kako odlučujem koju ću brisati, a koju ću ostaviti još malo da živi u mom telefonu. veorvatno ću je obrisati sledeći put, ali...možda mi zatreba, da me njena sadržina oraspoloži, podseti na neko emociju, događaj...prosto se vežeš za tu poruku kao što smo se ranije vezivali za porukice ispisane na komadićima papira, delovima salveta...
I ranije mi je padalo napamet da napišem neki sms roman, ali me je neko, kao što se već vidi pretekao.Nema veze...nastavljamo svoje sms živote i dalje....ali zaista, ponekad treba podići glavu od tog displeja i pogledati napolje..sunčan dan, možda sa malo kiše nas čeka izvan bezbedne zone tog displeja....
Vladimir i Olga su profesori u muzičkoj školi. Oboje u brakovima koji imaju svojih očito velikih mana. Između njih se rađa jedna jaka emotivna veza,koja ne jenjava i kada Valdimir u potrazi za boljim poslom ode u daleki Katar, a Olga lunja sa bogatim muzem političarem po celoj Evropi.Zašto je ta veza toliko neobična?- pa u tome što o njoj u knjizi Roaming čitamo iz -sms-ova Olge i Vladimira.
I onda me je definitivno štrecnulo.Ma mi svi vodimo takve sms živote.Pa i onda, kad je moja nesretna i kukavna kartica 064 mreže crkla, i nisam bila dostupna više od pet sati, e tada mi je sve postalo kristalno jasno.Jest to bilo pre više od dva meseca, ali mi je još u glavi slika taksiste koji skoro da vrišti od smeha, dok moj telefon skakuće pored mene na zadnjem sedištu, jer prima poruke o propuštenim pozivima u tih 5 sati.Skakutao je tako od Spensa do centra Kamenice, već sam pomislila da ću morati sutra ponovo u MTS da tražim novu karticu, again, jer će mi ova pregoreti, od svega toga.Bilans: 47 propuštenh poziva, na sreću dosta njih je bilo sa istih brojeva, ali opet... i 34 sms poruke.
Ubedljivo najlakši i najzastupljeniji vid komunikacije. Najlakši način da nekome pokažem da ti nedostaje, da ti treba nešto od njega, itd..jeste da mu/joj pustiš poruku.Ili MMS, ako tvoj teleofn ima tu opciju.
I onda pregledah taj moj teelfon, koji je ipak izdržao i ovo iskušenje.Dakle, tu je i Marko iz Vašingtona, i Damir iz Doboja, i Jasmina iz Maribora, i Goran iz Beograda, i Ana iz Minhena....komunikacija više nema prepreka. A sadržina...i cirkularni sms-ovi sa vicevima i božićnima/uskršnjim željama koje zaista ne znam ko smišlja, i čitave društveno političke rasprave, psihološki profili različitih ljudi, konstruktivne kritike i mene i drugih....i izjave raznih vrsta...i što je najgore od svega, sms-ove brišem tek kad mi se ceo telefon ispuni sa njima. I onda hvatam sebe kako odlučujem koju ću brisati, a koju ću ostaviti još malo da živi u mom telefonu. veorvatno ću je obrisati sledeći put, ali...možda mi zatreba, da me njena sadržina oraspoloži, podseti na neko emociju, događaj...prosto se vežeš za tu poruku kao što smo se ranije vezivali za porukice ispisane na komadićima papira, delovima salveta...
I ranije mi je padalo napamet da napišem neki sms roman, ali me je neko, kao što se već vidi pretekao.Nema veze...nastavljamo svoje sms živote i dalje....ali zaista, ponekad treba podići glavu od tog displeja i pogledati napolje..sunčan dan, možda sa malo kiše nas čeka izvan bezbedne zone tog displeja....
Пријавите се на:
Постови (Atom)